Слачицу познајемо као биљку од које се прави сенф или чије ситно зрневље се ставља у туршију. Она је, међутим, биљка чија су Лековита својства много већа него што знамо.

Сенф и непрерађено семе имају Лековита својства за дијабетес, несаницу, реуматизам, болесну јетру, болести душника. Народи Блиског и Далеког истока, на пример, користе је за лечење болести крвотока, јер побољшава циркулацију не само крвних судова на површини тела, већ и свих унутрашњих органа.

У себи садржи велику концентрацију липида, угљених хидрата и протеина. Од минералних материја најприсутнији је фосфор, а затим калијум и калцијум, док су од витамина доминантни витамин А, тиамин, рибофлавин и ниацин. Добар су извор и омега 3 масних киселина, као и гликозид синалбина, састојка који даје осећај врелине у устима.

Шпиритус црне слачице који се справља у апотекама препоручује се, али контролисано, против реуматизма и сличних обољења. Ако на кожи дође до осећаја паљења, то место одмах треба опрати и намазати свежим уљем, да би се спречило црвенило и опекотине. 
Црна слачица у мањим количинама побољшава излучивање сокова за варење и примање хранљивих састојака. Превелике количине нису препоручљиве јер могу да изазову надражај и упалу желуца и црева, а код жена још и сметње у време менструалног циклуса, као и упалу јајника.