Изгледа прилично смешно у поређењу са најновијим моделом, али први „ајфон” био је прекретница за свет мобилних телефона и производ који је отворио пут да „Епл” постане највреднија светска компанија.
И као што је случај са већином револуционарних изума, уређај који је данас напунио десет година није наишао на добре критике. Данашњи медијски извештаји констатују да чак ни тако велики визионар, каквим сматрају покојног Стива Џобса, оснивача „Епла”, није могао да предвиди блиставу будућност „ајфона”.
Џобс је прву генерацију данас једног од најпопуларнијих светских брендова представио као комбинацију три уређаја: „ајпода” са великим екраном осетљивим на додир, револуционарног телефона и интернет комуникатора.
Уређај је радио на 2Г мрежи, имао је дијагоналу екрана од 3,5 инча, камеру од два мегапиксела, продат је у око шест милиона примерака и на њега се нису могле инсталирати апликације јер је платформа „еп стор” (app store) уведена тек годину касније. За претходних десет година на тржишту се појавило 11 генерација „ајфона” значајно визуелно и технички редизајнираних у односу на први модел.
Рад на једном од најуспешнијих технолошких производа данашњице био је, на захтев Стива Џобса, најстроже чувана тајна, испричао је за Би-Би-Си Тони Фадел, којег сматрају једним од очева „ајфона”.
„Чак је запретио да ће отпустити сваког ко буде проговорио”, навео је овај изумитељ и бизнисмен. Фадел је чувао тајну, али је запао у велику невољу када је на једном лету изгубио прототип „ајфона”: „Нисам знао како то да кажем Стиву. Размишљао сам о сваком сценарију и сваки је био лош.”
На његову срећу, после два сата потраге, модел је пронађен заглављен између два седишта у авиону где му је испао из џепа.
Међутим, ни двоипогодишњи рад на телефону није прошао без свађа и пехова. Највише размирица у тиму било је око тога да ли би нови уређај требало да има тастатуру или екран осетљив на додир. Џобс је, уз велико противљење осталих, био одлучан да укине класичну тастатуру, па је претњом избацивањем из тима „убеђивао” остале у исправност свог наума.
Фадел, који је радећи на овом пројекту обилазио произвођаче и стручњаке за телекомуникације широм света, присетио се и невоље из Шведске.
Док се прилично уморан, са домаћинима кратко задржао у ресторану на вечери, из аутомобила су му украдене све скице, папири и опрема, па се кући вратио без ствари, али са новим идејама у глави.
И данас тврди да то није била обична крађа већ случај индустријске шпијунаже.
Конкуренција и део медија нису након представљања првог „ајфона” схватили да је тај производ отворио ново поглавље у историји мобилних телефона.
Памти се подсмех којим је Стив Балмер, тадашњи директор „Мајкрософта”, дочекао први „ајфон” рекавши да је то „не баш добра машина за слање мејлова, која неће привући пажњу пословног света”.
Колико је погрешио у процени можда најбоље показује податак да је данас удео „ајфона” на тржишту смартфона 11,5 одсто, а „Мајкорософтовог” телефона 0,4 одсто.
„Кад год сам касније радио на новом производу, увек сам знао да сам ’погодио’ ако ми се конкуренти и медији смеју”, истиче један од твораца „ајфона”.
Међутим, конкуренција није спавала, па ни „ајфон” више није најпродаванији мобилни телефон у свету јер му је ту титулу преотео „Самсунг”.
Анкица Маринковић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026