Утицаји паганизма

Главно божанство германских народа, са којима се такође повезује лик Деда Мраза је Остин. Он је спомињан како предводи велику групу ловаца кроз небо током празника Јола. У неким књигама описан је како јаше осмоногог коња Слепинира који може да прескочи велике раздаљине што је касније почело да се повезује са ирвасима. Деца би остављала своје чизме са саргарепом, сламом или шећером како би их појео Слепнир. Один би зато као награду, заменио храну за коња поклонима и слаткишима. Сматра се да је овај обичај настао у Немачкој, Белгији и Холандији после прихватања хришћанства и постао је повезан са Светим Николом, а и данас се може приметити обичај да се остављају чарапе код димњака.

Утицаји различитих народа

Немачка - реформација Мартина Лутера у 16. веку изазвала је антикатолички покрет у Немачкој. Како протестанти не славе свеце била је потребна нова Божићна традиција, па је тако Беба Исус постао лик који доноси поклоне. Пошто се сматрало бесмисленим да беба доноси поклоне, временом га је заменила вила. Кристкинд је носила златни плашт, а понекад бело одело и звездани венац, а за сваку девојку је била част да је изаберу да представља Кристкинд.

Британија - Овде је празнични дека препознат у лику Оца Божића, или како они то кажу, Санта Цлаус. Он потиче из 17. Века, а слике из тог доба га приказују као веселог, брадатог мушкарца обученог у зелену одећу од крзна и представља дух доброг весеља.

Америка - Први пут се име Санта Цлаус користи у штампи 1773. године али је изгубио бискупску ношњу и био нацртан као дебељушкасти холандски морнар са лулом у зеленом капуту. Тек 1821. године описује се стари човек који иде у саоницама које вуку ирваси и доноси поклоне деци. Многи од Деда Мразових модерних атрибута установљени су у песми „Посете од Светог Николе“ која је данас позната као „Ноћ пре Божића“. У овој песми која је приписана Клементу Кларку Муру деда се вози у санкама које слећу на кровове, улази кроз димњак и носи торбу пуну играчака. Описан је као буцмаст и дебео вилењак са малим округлим стомаком који се тресе као чинија пуна желеа када се смеје.

Изглед и појава Деда Мраза постала је још популарнија када су се појавили цртежи Хадама Сантблама на божићним рекламним постерима за Кока Колу 1930. Ово је подстакло и погрешно веровање да је Деда Мраза измислила Кока Кола. Он се у рекламама користио и пре него што га је она употребила, а то је било за представљање једне киселе воде.

Причу о добронамерном лику који је повезан са човекољубљем и добротворством ојачала је организација Војска спаса. Наиме, волонтери обучени у Деда Мраза су учествовали у прикупљању помоћи сиромашним породицама у периоду празника.

Идеја о супрузи Деда Мраза се такође појавила у Америци у 19. веку у песми „Госпођа Деда Мраз“.

На неким сликама које датирају из 20. века Деда Мраз је приказиван како у својој радионици сам прави поклоне које касније дели деци . Касније су му се придружили вилењаци да му помажу, а играчке су ручно израђиване на традиционалан начин.

У данашњој америчкој верзији санке Деда Мраза вуку девет ирваса, а то су: Дешер- најбржи, Денсер - плесач, Прансер '- брз задњим ногама, Виксен - поларна лисица, Комета, Купидон, Донер - гром, Блицен - муња и Рудолф - ирвас са светлећим црвеним носем.

Холандија - У Холандији и Белгији Синтерклас (Свети Никола) има помоћнике који се зову Црни Пит. Увече 5. децембра на прослави која се зове пакјесавонд, дају се поклони. Традиционално и овде лик који дели поклоне за празнике има браду, шешир и штап као и торбу коју држе његове слуге у коју хватају несташну децу. Свети Никола јаше белог коња који такође лети по небу.

Такође, постоје разна објашњења о постојању помоћника. Најстарије је да они симболизују два гаврана који су били Одинови весници, а у каснијим предањима они представљају побеђеног ђавола. Савременија прича је да Синтерклас ослободио Пита, дечака са тржнице, па да је дечак био толико захвалан да је одлучио да остане са њим као помагач. Он има црно лице јер се спушта низ димњак како би оставио поклоне, а држи и алате за чишћење димњака.

Поклони који се дају током празника су углавном праћени песмама који исмевају догадјаје повезане са примаоцем, који су се десили у последњих годину дана.

Словенска традиција

Код Словена, Деда Мраз је био зли чаробњак који је волео да залеђује децу. У почетку, он је отимао децу и односио их у великом џаку, а да би откупили децу, родитељи су морали да му дају поклоне. Временом, под утицајем хришћанства, лик је скроз измењен па је постао љубазан и почео да дели поклоне деци. До краја 19. века постао је популаран међу свим митским ликовима који су били задужени за давање поклона за празнике.

У једном периду цела традиција која је потицала са запада била је бојкотована у Русији, јер је тада она била у рату са Немачком. Све до 1935. године новогодишње јелке су смтране буржујским и религиозним веровањем.

И поред свега тога, лик Деда Мраза је пронашао своје место у Совјетском Савезу. Он је постао главни симбол Нове године која је заменила Божић као омиљени празник предреволуционарне Русије. Украшавање новогодишње јелке је поново оживело у школама, домовима за децу, пионирским палатама,позориштима. Изглед совјетског Деда Мраза дефинисали су филмски радници, а боја његове одеће се мењала неколико пута. Како не би био поистовећиван са Санта Цлаусом боја одеће је често била плава.

И у другим земљама Совјетског Савеза уведен је лик Деда Мраза уместо тамошњих несекуларних ликова. Деведесетих година, у Пољској, Румунији и Бугарској руска верзија Деда Мраза је замењена његовим предратним еквивалентима.

Деда Мразов дом

Дом у којем живи новогодишњи деда поред саме куће обухвата и радионицу у којој уз помоћ вилењака прави поклоне. У неким причама се спомињу читава села око његове куће које насељавају његови помоћници.

Најпознатија легенда каже да он живи на Северном полу, који припада територији Канаде, а поштански број куће у којој живи је Х0Х 0Х0.

На Аљасци постоји град под именом Норт Пол у којем се налази туристичка атракција Деда Мразова кућа, па се Зип код овог града користи као промотивни поштански број за Деда Мраза (99705). Оно што је занимљиво, свака нордијска земља тврди да се кућа Деда Мраза налази у границама њихове територије и да он живи у Дробаку.

У Данској сматрају да он живи на Гренланду, у Финској на планини Корватунтури. У Русији, Деда Мраз се налази у граду Велики Устјуг.

Маријана Благојевић, Данас