– Милошевић је на Олимпијаду отишао са Драгутином Томашевићем из Јагодине, који се такмичио у маратону. Њих двојица су били први Срби олимпијци. Након што се отровао, Милошевић се дуго лечио у Шведској, а у болници га је посећивао барон Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара. По повратку из Шведске, Милошевић се више није такмичио. Отишао је у Берлин ради школовања и тамо изучио за рударског инжењера – прича Рајић, додајући да је то био крај прве и почетак друге фазе живота првог Србина олимпијца:
– По повратку из Немачке 1922, Милошевић је уз помоћ пријатеља банкара Миодрага Алексића отворио рудник азбеста у Страгарима, по којем је ово место постало чувено. Тај рудник је највеће налазиште азбеста у Европи, а друго у свету, одмах после оног у Калифорнији. Мој деда Јован му је помагао да води посао. Били су пријатељи. Међутим, после Другог светског рата, Милошевићу су нове власти одузеле рудник. Срећом, у затвор га нису послали. Неко је рекао: „Људи, немојте, ово је наш олимпијац“...
Душан Милошевић је рођен 19. маја 1894. године. Умро је 1967. у Београду. Професор Рајић каже да је био свестран спортиста. Поред атлетике, бавио се пливањем и одлично играо фудбал. Наступао је, каже наш саговорник, и за београдски БСК.
– Осим књиге, припремам и сценарио за кратки документарни филм о Душану Милошевићу, чије име носи Школско друштво за физичку културу у Страгарима. Хоћу да промовишем моје Страгаре и значајне људе који су потекли из овог места. Уз помоћ Олимпијског комитета Србије требало би ускоро да организујемо уличну трку која ће носити име првог Србина олимпијца, а главни циљ ми је да се у Страгарима формира спортски центар који би носио име Душана Милошевића – наглашава Рајић.
У знак сећања на Душана Милошевића, представници Олимпијског комитета Србије јуче су испред Дома културе у Страгарима подигли олимпијску заставу, а најављено је да ће први Србин олимпијац добити и спомен-плочу.
Бране Карталовић