Трудила се, богами, и директна конкуренција. Уз билборде: „Честитамо! Трампе Србине!“, позивајући се на поуздане изворе, ваљда исте оне који упозоравају и на опасност од државних удара у Србији, обелоданили су: „Трамп и Путин ће променити свет“ и да ће саветник за спољну политику новом председнику САД предложити да „Републику Српску треба припојити Србији“. И онда је логично да „Шиптари плачу због Хилари“.

Трећи преко целе насловне славе: „Албанци очајни због пораза Клинтонове - Трамп враћа Србији Косово“, а ако неко и мало сумња, ту је и додатно појашњење: „Могућ је договор са Русијом око поништавања независности Косова“. Па, разумљиво, јер је „Вучићев пријатељ Трампова десна рука“, а уз то „Трамп хоће Српкињу за снајку“.

Четврти подсећају да је нови председник „Хтео да буде Карићев зет“, али му се, ето, није дало. Ех, како се нису сетили да напишу да им је један од његових најближих сарадника дојавио да би се и места у Овалном кабинету одрекао само да му Богољуб буде таст!

Захваљујући петима, први смо сазнали светску ексклузиву: „Трамп и Путин први пут заједно у Београду!“ Да би разуверили и „неверне Томе“, као крунског сведока позвали су човека коме безрезервно верују – лично Богољуба Карића. А он зна: „Мој пријатељ Трамп жели да помогне Србији, Вучић ће то искористити“.

Само мало, чији је Трамп пријатељ? Па ко је овде пријатељ са кључним лидерима света, Ангелом Меркел, Матеом Ренцијем, Себастијаном Курцом, Борисом Џонсоном... Откуд сад тај Богољуб? Па није зелена салата исто што и маргарин који се у све меша. Исто важи и за Ивицу Дачића.

„Зваћу Трампа у Србију да отворимо вино из 1966“, открио је свим таблоидима који су то желели. Само им није објаснио како ће га звати на вино, кад је сам рекао да је Трамп ту боцу, иначе вредну 3.000 евра, послао Вучићу? Добро, где је сада то вино? Зар тако скупи поклони не припадају држави? Или вино не вреди толико, или га Дачић није ни предао коме је требало? У сваком случају, не би смело да буде код њега. Мада не бих имао ништа против да се њиме, где год да је сада, залије ако се, после „жутих људи који су пили воду са Мораве“, испуни ново пророчанство Тарабића: „Трамп прекида ратове“.

Због свега овога, мене није ни изблиза забринула победа Трампа, али јесте трампа - ово мало преосталог здравог разума за тотално лудило. И зато се плашим да Србији не може помоћи Доналд Трамп све док ово што нам се дешава личи на град у којем је живео његов имењак Доналд Дак, органима реда познат као Паја Патак. А не личи Србија на Патковград само последњих неколико година, већ много дуже. У супротном не би свако знао бар једног тајкуна богатијег од Баје Патка, нити би било толико криминалаца опаснијих од Хромог Дабе.

На цртани филм све више личи и Скупштина Србије. Оправдану примедбу што им Извештај ЕК о напретку није достављен на српском језику, посланици СРС и Двери искористили су за напад на Мајкла Давенпорта. Шеф Делегације ЕУ на свом твитер-налогу написао је да су га посланици Одбора за европске интеграције позвали на седницу, али да „очито нису спремни“. Биће да је он био само колатерална штета, јер је морао да саслуша све што Војислав Шешељ из ко зна којих разлога неће директно да замери премијеру Александру Вучићу. Просто, не могу да верујем да лидер СРС не зна да о европском путу Србије не одлучује Давенпорт, већ Влада и Скупштина. А ако већ има примедаба на то, ред је да их каже онима који доносе одлуке, уместо што глуми ди-џеја и шефу Делегације ЕУ пушта четничке песме о Трамповој победи. Јер, због таквог понашања у парламенту некоме са стране ће још више изгледати као да смо сви пали са Марса. 

Mилан Ћулибрк, НИН