Пацифички феномен „Ел Нињо” подигао је температуре почетком 2016. године, али су најјачи фактор глобалног загревања и даље човекове активности – емисије штетних гасова.

„Још једна година, још један рекорд. Ефекат снажног ’Ел Ниња’ је прошао, али топлота од загрејане планете остаје. Због промене климе учестали су временски екстреми. Врели таласи и поплаве који су се некада догађали једном у генерацији постали су чешћи”, рекао је Петери Талас, генерални секретар СМО.

Према анализама ове организације, која делује при Уједињеним нацијама, глобално загревање изазвано деловањем човека изазвало је најмање половину екстремних временских појава последњих година.

„Ово као да је порука мајке природе. Баш када је један од два највећа светска загађивача угљен-диоксидом изабрао за председника човека који негира да се клима мења и који је запретио да ће се повући из Париског споразума, природа нас подсећа да она има коначну реч”, прокоментарисао је климатолог Мајкл Ман са америчког Пен универзитета.

Ове године је рекордно врело било у Преторији у јануару (42,7 степени), у Мае Хонг Сону на Тајланду у априлу (44,6 степени), у Палодију у Индији у мају (51 степен), а у Митриби у Кувајту 54 степена у јулу. Делови руског Арктика су такође искусили рекордно загревање, за седам степени изнад просека.

Прогнозе за 2017. су да ће то бити још једна топла година, али вероватно не рекордна због тога што је „Ел Нињо” прошао.

Добра вест из Марока је да је емисија угљен-диоксида на глобалном нивоу незнатно порасла за последње три године после више деценија снажног раста. Главни разлог је то што Кина сагорева мање угља. Упркос томе, концентрација угљен-диоксида у атмосфери је прошле године прешла праг од 400 на милион честица и наставиће да расте.

СМО у анализи користи три водеће базе података: од британског хидрометеоролошког завода, америчке свемирске агенције НАСА и америчке Националне администрације за океане и атмосферу (НОАА), за период од 1880. године до данас. 

Јелена Каваја, Политика