У септембру је све било у ваздуху. Чак и лето. Свако је гледао из свог угла – прави рашомон. Једва смо чекали да премијер пређе са речи на дела, а он прешао са речи на цифре. Те сјајне цифре грађани не умеју да растумаче, па у свом незнању живе све лошије.

Једино избеглице тврде да је у Србији добро. А има их све више, па се двоумимо између Меркелове и Орбана. Нешто мора да се уради, па и министри Вулин и Стефановић имају о томе своје мишљење, али се не слажу с њим. То им је објаснио Александар Благи, у чије би срце могли сви да стану. У срце можда, али у ову тесну земљу никако. Можда не би стали ни у ону Велику Србију.

Кад смо већ код Арапа, онај београдски рашомон с фантомкама не би могао да режира ни Куросавамала. Можда ће правосудни органи моћи то да режирају.

Србија јесте пацификована, али Срби у Црној Гори и Српској дају знаке живота. Први се боре против НАТО Црногораца, а други стављају прст у око Западу. И то, онако ратоборно. Чак и кнезови су ради кавзи, јер не могу трпети бошњачкога зулума. Испада да ће нова „кубанска криза“ бити у Бањалуци. Додуше, Српска нема море за Залив свиња, али оног другог би се нашло однекуд.

Почела је школска година и у школама и на факултетима, што доказује да смо паметан народ. То, уосталом, доказују и силне дипломе, што поштено зарађене, што поштено плаћене. И зашто да црноберзијанци зарађују на њима, кад то може да буде државни посао.

Дипломе би држава продавала, зарадила паре и тако сузбила црно тржиште. Оне најскупље би уручивали министри образовања и културе лично, а многи би добили гратис и сведочанство основне школе. Чланови владајуће партије, труднице и војници би имали попуст.