О. Ковачевић: Али, избори су…

Ја: Па, поскупеће после 1. маја, као што ни 2015. није поскупела 1. априла, како је договорено, већ 1. августа. 

А. Обрадовић: То нема везе са изборима. ЕПС послује профитабилно и није планирано поскупљење.

О. Ковачевић: Ето, директор каже да неће...

Душан Бајатовић (Србијагас): А гас ће појефтинити!

О. Ковачевић: Струја, дакле, неће поскупети, а гас ће појефтинити?

Ја: А ЕПС и Србијагас су профитабилни… Ма, одлично. Само, мислим да би требало да дигнемо револуцију ако ове године струја поскупи, јер је и министар енергетике рекао да неће, а и директор ЕПС-а то тврди. Седам месеци касније ни ја се тога нисам сетио. Биће да министри и директори јавних предузећа од старта рачунају на нашу заборавност. Зато свашта и обећавају. И крше обећања. Без икаквих последица. Њих то ништа не кошта, јер се рачун испоставља грађанима. А они ћуте и плаћају.

У ЕПС-у се, додуше, нешто променило, али је и нови в.д. директора Милорад Грчић до последњег киловат-сата тврдио да струја неће поскупети. Сада ћути. Ваљда спрема отпремнине, јер ће некима који сами оду из ЕПС-а морати да исплати и три милиона динара. За исту суму радници на минималцу мораће да раде десет и по година. Само захваљујући томе што ће од 1. јануара минимална цена рада бити већа за осам одсто. Иначе би радили пуних 11 година. Биће да је то повећање, уз најављени раст плата у јавном сектору, било довољно да премијер Александар Вучић у понедељак за јануар обећа „апсолутни рекорд“ у висини зарада. А можда је само неки спин-доктор закључио да је то обећање најбољи начин да се у други план потисне истог дана саопштена вест да је просечна плата у августу била за скоро 1.000 динара мања него у јулу и јуну. Пошто је сада 370 евра, да би до краја 2017. достигла обећаних 500 евра, мораће да порасте за 35 одсто. А шансе за то су исте као и да струја неће поскупети у 2016! 

Зато је брже-боље премијер, коме је будућност увек лепша, пардон важнија од прошлости и садашњости, лансирао ново, сасвим реално обећање о рекордним платама у јануару. Овога пута кладим се на премијера. Просто, никада у јануару просек није био већи од 40.443 динара. Ако уобичајену исплату дела аконтације за јануар пре Нове године помери само неколико дана, са 29. децембра на 3. јануар, ето нама рекорда. Уз већу минималну цену рада и најављене повишице у јавном сектору, просечна плата у јануару 2017. може бити и за 20 одсто већа него у јануару 2016. Но, опет ће бити мања од 51.485 динара, колико је била прошлог децембра. 

Ако жели заиста да постави рекорд, у јануару би просечна плата требало да буде 52.000 динара. То би већ било велико изненађење. Позитивно за грађане, и негативно за ММФ, па и за министра финансија Душана Вујовића који лагано спрема буџет за 2017. А тешко да је у план расхода урачунао и рекордне плате из јануара.

Милан Ћулибрк, НИН