Српска православна црква и верници 27. септембра славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст. Крстовдан се слави два пута у току године и 18. јануара.

Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости - позната је наша изрека, па верници углавном посте на хлебу и води. На данашњи дан празнују се два догађаја - проналазак Часног крст и његов повратак из Персије у Јерусалим.

Царица Јелена, мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма нашла је Часни крст на коме је разапет Исус Христ.

На Крстовдан важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је храна животињског порекла строго забрањена. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено.

На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.

Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак. 
Агенције
Више информација