"Ако вам друштво говори да су ваше успомене важне, онда ћете их ви боље памтити", произилази у закључку после разговара са мајкама испитаника, а реч је о последици разлике у менталитету Американаца и Кинеза.

Испитивањима је откривено да у просеку најдубље у детињство сежу сећања новозеландских староседелаца Маора, код којих је култура таква да се изразито снажно потиче гајење сећања на прошлост. Последично, код Маора је врло учестало сећање одраслих на рано дјетињство од само двије и по године. Дакле, подстицај околине у складу са културнм окружењем, веома снажно утиче на мотивацију малишана да памте оно што им се догађа.

Али, то још увјк не објашњава магичну границу од неколико година после рођења. Објашњење за то могло би се крити у томе што после рођења деца, мајмуни, па чак и пацови, још увек стварају нове и нове неуронске везе у делу мозга који се зове хипокампус, а који служи за дуготрајно меморисање података.

"Код мале деце хипокампус је јако неразвијен", каже Џефри Фаген са Универзитета Сент Џон, "Како деца додају нове неуроне, хипокампус је све комплетнији, а у оном тренутку кад је довршен, деца су одједном способна дуготрајно да памте. Наша сећања из доба пре тога, по свој прилици су налазе се негде у мозгу, на месту које нам је током времена постало недоступно. Али, то ће бити крајње тешко доказати", казао је он.

Агенције