Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 17. фебруара 1871. године, писац и дипломата, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво изузетне версификације ударило печат српској поезији у првој половини XX века.
Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама у Босни и Херцеговини, после чега је студирао права у Женеви и Паризу, где је дипломирао. Од 1912. до 1941. био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима.
Заједно с писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, такође истакнутим српским националистима, у Мостару је покренуо књижевни лист "Зора". Већ првом песничком збирком "Пјесме" (1901) представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. Умро је 1943. у САД и његове мошти пребачене су у отаџбину тек у јесен 2000. и сахрањене у гробници манастира Нова Грачаница изнад Требиња.
Под режимом Јосипа Броза био је прокажен и оптуживан за четничко опредељење.

Осим песама, од којих су многе непролазне уметничке вредности, писао је и прозу ("Јутра са Леутара"), путописе ("Градови и химере", "Писмо из Женеве", "Писмо с Алпа", "Писмо из Шпаније"), есеје ("Благо цара Радована", "Моји сапутници", "Стаза поред пута"), студије ("Гроф Сава Владиславић").
Проза и поезија Дучића