Из "Веритаса" подсећају да је Међународни суд правде /МСП/ у образложењу пресуде из фебруара прошле године квалификовао операцију "Олуја" као акцију етничког чишћења које није досегло ниво геноцида.

"Да би натерали Србе да напусте своја вековна огњишта, Хрвати су гранатирали њихове градове и избегличке колоне, убијали и физички и психички злостављали заостале цивиле и војнике и спречавали им повратак, али ни то све скупа, према оцени Суда, није досегло ниво геноцида јер недостаје `геноцидна намера`", наводе из "Веритаса".

Из овог центра оцењују да је МСП пресудом крајишким Србима дао "солидну основу" да правним путем наставе да траже остварење осталих захтева из њихове контратужбе.

Реч је о процесуирању починилаца свих ратних злочина над Србима, обештећењу за уништену имовину и изгубљене животе, одрживи повратак и пуно поштовање националних и људских права Срба, укључујући и широку политичку аутономију какву им је међународна заједница пре акције "Олуја" гарантовала Планом "Зе четири".

"Уместо да Хрватска, и без налога МСП, одустане од слављења акције етничког чишћења и масовних злочина као двоструког државног празника, од прошле године у државну прославу `Олује` уврстила је и концерт познатог проусташког певача Марка Перковића Томпсона", саопштили су из "Веритаса".

Иако су Данци пре годину дана снимили документарни филм о масакру хендикепираних особа у Двору на Уни из којег произилази да су убице припадници хрватске војске, и даље нема напретка у дугогодишњој истрази у вези са овим злочином.

У директној вези са операцијом "Олуја" је, како наводе из Документационо-информационог центра, и парнични поступак пред Федералним судом у Чикагу по тужби крајишких Срба против консултантске америчке фирме "МПРИ", односно њене правне насљеднице, која је поднесена у августу 2010. године због накнаде материјалне и нематеријалне штете по основу саучесништва у геноциду.

Овај поступак је, према сазнањима "Веритаса", прошао поступак медијације и ушао у завршну фазу поравнања.

У међувремену, случај "Олуја" стигао је и пред Европски суд за људска права пред којим су почели судски поступци по 21 тужби више тужилаца против Хрватске, који сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака цивила који су погинули за време или непосредно после ове акције.

У седам случајева Хрватска је унилатералном декларацијом признала кривицу и пристала да исплати породицама убијених нематеријалну штету и парничне трошкове, док је суд у осталим случајевима одбацио захтеве као недопуштене, углавном због протека рока од шест месци након задње предузете истражне радње или сазнања подносиоца о неефикасности.

Хрватска и даље избегава ексхумације познатих места са 214 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком "непознат", што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 349 ексхумираних посмртних остатака.

Пред Хашким трибуналом су за "Олују" осуђени хрватски генерали Анте Готовина на 24 и Младен Маркач на 18 година затвора, али је ова пресуда поништена, а они ослобођени.

Иако није негирало злочине који су утврђени у првостепеној пресуди, Жалбено веће није осудило оптужене генерале ни по алтернативним видовима одговорности.

Када је реч о хрватском правосуђу, од неколико до сада процесуираних припадника сопствених оружаних снага због ратних злочина над Србима из периода "Олује", правоснажно је осуђена само једна особа /случај "Прукљан и Мандићи"/.

У аналима правосудног бесчашћа остаће запамћене ослобађајуће пресуде оптуженима за злочине у Гошићу, Вариводама, Груборима и Кијанима, истичу из "Веритаса".

Хрватске оружане снаге су 4. августа 1995. године, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску Аутономну Област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине.

У овој акцији, која је спроведена по принципу спржене земље, протерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.856 погинулих и несталих Срба из и после "Олује", од којих 1.206 цивила или 65 одсто, а међу њима су три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 546 жена или 29 одсто, од којих су четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних рекорда" грађанског рата деведесетих година прошлог века на просторима бивше Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.019 лица, док се на евиденцији несталих води још 837 лица, од којих 613 цивила, међу којима 308 жена.

Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

Крајина је опљачкана, па порушена и запаљена, а нису били поштеђени ни српски црквени, културно-историјски, као ни антифашистички споменици.

Срна