Рођен је 16. фебруара 1871. године, највећи српски сатиричар, који је саркастично и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. После завршетка Велике школе у Београду, био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти 1908. године био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дела универзалне вредности.
Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".  
Радоје Домановић - САТИРЕ
Домановић, по други пут међу Србима