У Ливну се обележава 75 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу.
Председник Управног одбора Удружења "Огњена Марија Ливањска" Гордана Достанић изјавила је да је покољем Срба у Ливањском пољу пре 75 година почела завршна фаза у вишевековном настојању оних који су желели да Срби трајно нестану са тог подручја. Она је нагласила да ће ливањски Срби данас из разних крајева доћи у Ливно да мирно и достојанствено одају помен својим најмилијим, јер готово нема српске породице из Ливна која у свом породичном сећању не носи ожиљке из 30. јула 1941. године када су усташе мучки убиле најмање 1.600 Срба.
"У Ливањском пољу готово и нема породице која није страдала. Неке су потпуно затрте и од 1941. године их више нама", напоменула је Достанићева и као пример навела село Полињево у којем је убијено свих 240 становника и село Лиштани у којем су убијени сви Срби.
Крвави усташки пир је на данашњи дан пре 75 година готово празне од Срба оставио и села Чепразлије, Рујан и Челебић, а они који су после злочина ушли у локалну школу у Челебићу, где су убијена српска деца и жене, сведочили су о стахоти призора.
"Они који су ушли у школу после злочина кажу да су до чланака ишли кроз усирену крв. И да су на стубовима и довратцима за које су жене биле мучене налазили њихове скалпове-откинуте плетенице за које су биле везане", рекла је Достанићева. Она је подсетила да је у јами Равни долац убијено 218 жена и деце и да је 13 жена и један мушкарац преживело покољ и остало да сведочи о њему.
"Велика стратишта ливањских Срба биле су ливада код хотела `Пролог`, јаме Тушница и Камешница и шума Копривница на Боровој глави према Купресу где су погубљене породице најугледнијих Срба - Ливњака тог времена", рекла је Достанићева и нагласила да починиоци тих злочина углавном остали без казне.
Према њеним речима, било је покренуто неколико процеса у којим је неколицина тих усташа осуђена, али већина њих није.
"Живели су нормално, мислим нису политички и економски санкционисани, а не знам да ли су нормално могли да живе са својом савјешћу", каже Достанићева.
Са друге стране, навела је Достанићева, Илија Радета, који је једини преживио погубљење мушке српске популације на ливади код "Пролога", о злочину је морао да ћути.
Она је указала да је 1991. годину Ливно дочекало са 7.000 до 8.000 Срба, а да их данас у укупној популацији има свега два одсто и то претежно старијег живља.
"Ако се вратимо у историју, а према пописима који су радили други, а не Срби, у време Турске био је подједнак број Срба и Хрвата на подручју Ливна са јачањем присуства муслимана. Са доласком Аустроугарске досељаване су католичке породице тако да је временом и политиком тадашње власти дошло до смањења православне популације", рекла је Достанићева.
Она је поновила да је почетак краја постојања Срба на подручју Ливна отпочео баш на велики православни празник Огњену Марију 1941. године, да је знатан број Срба колонизован 1947. и 1948. године, а да је 1991. година била завршница.
"Без обзира на оно што се догодило раније и на злочине над Србима и из Првог светског рата, коначно и пресудно за нестанак Срба са тих подручја био је крај јула 1941. године", категорична је Достанићева.
Према њеним речима, Удружење "Огњена Марија" и Српска православна црква чине оно што могу да 23 српска малишана, колико их укупно данас има на простору Ливна, учини свесним да припадају једном већем националном корпусу и једном "много већем народу него што их има у Ливну".
"Трудимо се да оду на неку екскурзију, да обиђу светиње. Организовали смо веронауку, а у оквиру веронауке и часове ћирилице. Просто да онолико колико је у могућности да се одржава веза и да се његује национални идентитет", рекла је Достанићева.
Срна
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026