Тајни састојак бакиног колача, антисептик, синоним за витамин Ц, симбол „морске” трпезе, и обавезни „спас” топлог летњег дана: лимун. Древни народи звали су га „воће са хиљаду начина за употребу”, а многа, у народној медицини давно позната лековита својства лимуна, налазе потврду и у бројним научним студијама. До сада је установљено да састојци лимуна смањују ризик од инфаркта, гојазности и дијабетеса, повећавају апсорпцију гвожђа, обнављају кожу и помажу у борби против слободних радикала
Цитрусе користимо углавном зими, јер смо свесни да ће нам обезбедити довољно витамина Ц за одбрану од сезонских вируса и прехлада. Међутим, медитеранска кухиња, која према многим статистикама представља идеалан модел исхране, подразумева конзумацију цитруса током целе године.
Најновији подаци о нутритивним „супервредностима" агрума могу се довести у везу са чињеницом да у медитеранским земљама има знатно мање оболелих од болести срца, крвних судова и рака.
Као и сви цитруси, лимун садржи фитохемикалије, једињења са многобројним позитивним физиолошким дејствима, која су посебно значајна јер штите ћелије од малигних промена.
Са друге стране, витамин Ц је такође моћан антиоксиданс. Повећава апсорпцију гвожђа и на тај начин позитивно утиче на малокрвност. Најновија студија показала је да свакодневно уношење 500 мг Це-витамина, смањује лош холестерол и ризик од болести срца.
Лимун највероватније потиче из северне Индије, иако постоји претпоставка да су први жути плодови дошли са Хималаја, где и данас постоје дивље и ретке врсте тог цитруса.
У западноазијским пределима гајио се још 4000 година пре наше ере, а о његовим невероватним својствима певао је и славни Вергилије.
Древни народи су га називали „воће са 1000 начина за употребу" јер су га користили и као средство против мољаца и отрова. У Европу су га донели Арапи у 13. веку, а данас најбоље успева у медитеранским земљама.
Краљеви су га размењивали као скупоцени дар, а у британској морнарици и данас носе велике количине лимуна на сваку пловидбу, јер цитрусом лече скорбут (болест која настаје услед недостатка витамина Ц).
У време калифорнијске „златне грознице", рудари су били спремни да дају велике своте новца за плод лимуна. Најбоље сорте потичу са Сицилије и Малте.
Воће са хиљаду једном наменом
Добра маринада, риба или било који дресинг за салату подразумевају сок од лимуна, а још су наше прабаке користиле рендану кору агрума за ароматичан патишпањ или фил.
Лимун се користи у кулинарству веома дуго, први кувани лимунови појавили су се на бечком царском двору још у 16. веку. Освежавајући цитрусни укус даје посебну арому разним слатким тестима, али и сама ушећерена кора лимуна познат је светски слаткиш.
Сок од лимуна одлично се слаже са морским плодовима, посебно са остригама, јер поред тога што им даје бољи укус, лимун убија и велики број бактерија које остриге садрже. Лимун садржи чак 89,2% воде, 6,9% угљених хидрата и само 0,5% масти, па је јасно зашто чини основу многих програма за регулисање телесне масе.
Енергетска вредност је изузетно мала - просечан лимун садржи 38 калорија. Од минерала су најзаступљенији калијум, калцијум, фосфор, сумпор, магнезијум, а од витамина група Бе-витамина и витамин Ц (65 мг).
Оно што посебно издваја жути цитрус јесте 5,07% лимунске киселине која је позната по антибактеријском дејству.
Лимун је познат и као антисептик, али делује и на брже стварање леукоцита, па је врло користан као прво решење за најразличитије врсте инфекција (плућне, стомачне...).
Разни напици са лимуновим соком најефикасније освежавају и хидрирају организам у периодима високих температура. Напитак лимунана, занимљиви спој лимуновог сока и листова нане, пореклом је из Турске или Сирије, а лети је врло популаран у Египту, Израелу, Јордану, Калифорнији и осталим топлим крајевима...
Чај од лимунових листова употребљава се за смирење кашља и опште опуштање организма. Непрскана кора лимуна у комбинацији са медом подстиче детоксикацију читавог организма.
Лимун као змијски противотров
Грчки лекар Атенеу, на почетку наше ере, забележио је врло занимљиву причу о томе како су Египћани открили да лимун има противотровна својства. Главни египатски надзорник осудио је двојицу нерадника на градилишту пирамида и наредио да буду бачени међу змије отровнице. Док су чекали на извршење казне, једна пролазница се сажалила и дала им лимунове. Захваљујући цитрусном соку били су имуни на змијски отров, а надзорник је тај феномен проверио одмах сутрадан, тако што је само једном младићу дао лимун. Наравно, само је тај младић преживео ујед отровнице.
Данка Белошевић, РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026