Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Четрнаест Срба, мештана Старог Грацка код Липљана, измасакрирано је на њиви 23. јула 1999. године док су сабирали жито, а мук о убицама и налогодавцима траје већ седамнаест година.

Убијени су се, како је то на једној од годишњица служећи парастос рекао владика Теодосије, уврстили у ред мученика цркве Христове.

Те речи као да су постале идеје водиље кроз живот сирочићима и њиховим самохраним мајкама који, уместо да пале свеће и полажу цвеће на гробна места на оближњем месном гробљу, из године у годину одају пошту сузама заливајући спомен-плочу истакнуту на зиду месне српске школе у центру села.

"Верујемо да су њихове душе на небесима. Верујемо да бдију над нама и да нашу децу сам Бог и њихове душе чувају", каже Срни Соња Живић, супруга убијеног Рада Живића.

Парастосом који се годинама служи у центру села, уместо на месном гробљу, опомињу се моћници, они који су наручили и починили један од највећих злочина над Србима на Космету, да се судбина ових страдалника не сме више скривати иза вела тајне.

Сумњају Живићи, Јанићијевићи, Марковићи, Кораћи, Одаловићи, Ћирковићи и свих преосталих 200 најупорнијих Старограчана да забраном изласка на гробишта "терористичке власти" настоје да затру сваки траг о постојању Старог Грацка.

Садашње власти су Старо Грацко, до 1999. године село у коме су живели најбогатији Срби у централном делу Косова, претворили у симбол владавине безакоња и прашуме.

Означили су Старо Грацко као циљану мету јер су у његовим становницима препознали чуваре српства и православља.

Рачунали су да ће убиством жетелаца покренути талас исељавања и у томе су делимично успели, јер се за недељу дана после злочина иселило 40 домаћинстава.

Злочинци, како тврде мештани, и дан-данас се слободно шетају селом и меркају парцеле у власништву породица убијених.

На стотине хектара ораница у власништву страдалника после злочина српска нога није крочила. Већина власника не зна ни ко сада преорава њиве не прихватају захтеве мјештана у општини, којом владају окорели припадници бивше терористичке ОВК, да се стави забрана коришћења.

Мештани нерадо говоре о злочинцима. Страхују, како рече Љубица Живић, мајка убијених Рада и Јовице, за животе деце која из године у годину схватају да су њихови очеви страдали само зато што су се одважили да "покупе жито да би прехранили породицу".

Зна се да је УНМИК полиција 2007. године у суседном селу Велики Алаш, трагом подметнутих доказа, ухапсила психијатријског болесника Малзума Битићија, јер је у његовој кући наводно пронађена документација која је требало да укаже да се ту налазио штаб ОВК и да је он један од извршилаца масакра.

Недостатак доказа, уз лекарско уверење да је Битићи психијатријски случај, био је алиби истражиоцима УНМИК-а и Еулекса да предмет архивирају и да наредбодавцима и починиоцима масакра дају простора да додатно затру трагове.

У селу нема Србина који верује у празна обећања да ће предмет бити активиран уколико се, како тражи Еулекс, "дају нови докази".

Не верују породице страдалника ни у обећања да ће доказе пронаћи хашки специјални суд за ратне злочине које су починили бивши припадници ОВК.

У селу у коме владају немоћ и безнађе ипак се надају да ће рука правде стићи злочинце, да ће заједно са њима одговарати и Бернар Кушнер, први цивилни администратор Косова и Метохије, под чијом је влашћу масакр почињен.

Пре два дана породице страдалника добиле су информацију да је са Кушнером у Старом Грацку у ноћи када је почињен масакр, 23. јула 1999. године, боравио Хашим Тачи, тадашњи командант терористичке ОВК.

Уверени су, наводи за Срну Соња Живић, да је Тачи укључен у сачињавање сценарија за погубљење 14 жетелаца и истичу да је он полагањем цвећа испред спомен-плоче пре два дана "полио живу соду" на отворене ране породица убијених.

Љубица Живић тражила је да се истрага заснује на Кушнеровом саслушању и саслушању британског команданта Кфора у чијој је зони одговорности било Старо Грацко.

"Они знају шта се догодило и ко је одговоран", понавља ова старица, убеђена да не постоји Албанац у Липљану који не зна имена починилаца и наредбодаваца.

Ту сумњу, како она каже, потврђују Кушнерове речи оправдања злочина, изговорене на дан сахране: "Албанци су много страдали".

Дато је тада и обећање о награди од 100.000 немачких марака ономе ко помогне да се злочинци пронађу.

Мештани вјерују да је та награда припала баш ономе који је пред лице правде требало да изведе Тачијеве саборце одговорне за убиства жетелаца.

Срна