Осим за најављену немачку помоћ, парафирање ССП-а услов је и за потписивање новог аранжмана са ММФ-ом који је и даље „на леду” зато што председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Федерације БиХ Фадил Новалић одбијају да потпишу Писмо о намерама, иако су обећали да ће то урадити одмах након усвајања ССП-а, јер су то њих двојица поставили као услов.

Међутим, само дан пошто је Председништво БиХ прихватило измењени ССП, што је колико-толико релаксирало односе између Бањалуке и Сарајева, њихов страначки шеф Бакир Изетбеговић је поставио нови услов, рекавши да Писмо о намерама „неће бити потписано док се не усвоји и механизам координације”.

Премијерка Републике Српске (РС) Жељка Цвијановић недвосмислено поручује да РС „неће да пристане на уцене” које долазе из Сарајева и да ће БиХ имати механизам координације када буде постигнут договор.

„Погрешан је концепт то што су неки људи у институцијама на нивоу БиХ умислили да они треба нешто да нуде, а РС нешто да прихвата”, рекла је она и поновила да ће „координације бити тек онда када се усагласимо”. Цвијановићева је раније изјавила да се разговори о механизму координације могу наставити када се Писмо намере потпише, и аранжман одобри на Борду директора ММФ-а, а новац стави на располагање ентитетима. „Да ли ће то бити ове или наредне године, или никад, то зависи од СДА, а не од Владе РС”, поручила је она.

У изјави за Срну, премијерка РС подсетила је да је Писмо намере једна ствар, ШП друга, а механизам координације трећа. 

„Када је реч о ССП-у, поверење смо поклонили Немачкој, а не Сарајеву. То је наш однос према иницијативи коју је показала та земља, то нема везе са Сарајевом ни са ММФ-ом”, закључила је Цвијановићева која је Изетбеговићево повезивање механизма координације са ММФ-ом назвала „класичним сарајевским безобразлуком”.

Споразум о стабилизацији и придруживању требало би да ступи на снагу почетком наредне године до када би требало да буду договорене све мере помоћи Немачке домаћој пољопривреди.

Д. Станишић, Политика