Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Од свих живих бића на планети, једно је тајaнствено, али и кључно за наш опстанак. Настаје силовито; већи део живота скривенo је под земљом, и тек на крају животног циклуса се открива. Реч је о гљивама.

Гљиве нису ни биљке ни животиње. На самом почетку стварања живота на Земљи настале су као засебно царство. У тренутку кад су се биљке и животиње раздвојиле, гљиве су и даље биле део животињске "гране".

Тек девет милиона година касније започеле су свој пут као засебно царство. То објашњава зашто су задржале бројне биолошке карактеристике које их чине више животињама него биљкама: од еруптивног избацивања спора у околну средину, па све до начина на који се хране и разлажу друге организме.

Печурке су, заправо, тек мали пример изузетно разноликог краљевства познатог под именом гљиве. А да бисте разумели њихову „величинуˮ, треба да посетите најближу самопослугу где ћете их наћи у разноврсним производима изложеним на гондолама.

Многима је, на пример, омиљен сир са буђи - горгонзола, рокфор, „плави" сир имају специфичан укус и ноту због које их сматрају здравим, а за те особине „могу да захвалеˮ гљивама. 
Многа газирана пића садрже лимунску киселину коју у великим количинама производи гљива звана ʼAspergillus nigerʼ. Многе врсте прашка за прање веша такође садрже лимунску киселину.

Затим, да ли сте знали да соја сос, воћни сокови, поједине врсте хлеба и чоколаде понекад имају горак укус који произвођачи отклањају једном врстом гљиве. Од гљиве зване ʼфафиаʼ може настати црвена боја код лососа, а могу и поједини протеини, који се налазе у храни за кућне љубимце и добри су за њихово здравље.

Наравно, гљиве се користе и у производњи алкохолних пића ‒ активна ферментација гљиве ʼSaccharomycesʼ шећере претвара у алкохол.

Невена Тодоровић, РТС