Међу костима из врећа потпуно је недостајало осам лобања, тек неколико очуванијих имале су "импресивне фрактуре крова лобање", док су остале биле делом здробљене а делом су имале само фрагменте костију.

И међу осталим костима било је много оних са фрактурама.

Српска страна је од делова костију и делова тела саставила 40 лешева, од којих је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих, јер идентификација тадашњим метода није била могућа, покопано је у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, где се и данас налазе.

Ни међународна заједница ни хрватска држава нису после пада Републике Српске Крајине показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају да се идентификују савременом ДНК-а методом, наводи се у саопштењу.

Седамнаест преживелих заробљеника су, после тортура у злогласним затворима "Кулине" у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, размењени у Неметину 14. августа 1992. године.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама, које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Када је реч о хрватском правосуђу, оно је до сада прогласило кривим само комадира десетине војних полицајаца ВП Шибеник Анту Бабца /51/ и припадника те десетине Мишу Јаковљевића /45/, и то за убиство из ватреног оружја ратног заробљеника Мирослава Суботића из Ервеника, рођеног 1935. године, које се десило два дана после напада и масакра.

Бабац је осуђен на три године и осам месеци, а Јаковљевић на три године затвора, али још нису отпочели издржавање казне јер се предмет од 2014. године налази пред Врховним судом Хрватске, а злочинцима је омогућено да одлуку чекају на слободи.

Срна