Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Војничка дисциплина

2016.06.04

Ко би се кладио да Вучићеви састанци са Путином и амбасадорима Немачке, Италије, Велике Британије, Француске, САД и ЕУ немају ама баш никакве везе са саставом нове владе Србије

Људи, ако ће главна одлика нове, друге владе Александра Вучића бити „борбеност“, онда нема ништа логичније од тога да она буде смештена - у касарни! За сваки случај. Јер, како је кренуло, никад се не зна где и када би им могло пасти на памет да покажу своју борбеност. Овако, у касарни могу да вежбају до миле воље, а да то никоме не штети. Ова идеја имала би и додатне позитивне ефекте, јер многе касарне ионако зврје празне. Ако боравак нових министара у нишким, крушевачким, краљевачким, новосадским, па што да не и београдским касарнама, званична статистика региструје као повећани број ноћења, ето нама и неочекиваног раста бруто домаћег производа од туризма. Поготово ако министри реше да нешто и презалогаје пре спавања, или бар када се у цик зоре пробуде, пре него што грађани, који желе да разговарају са премијером, окупирају касарне. 

Уз уштеде на расходној страни, што би се посебно свидело пензионерима, јер би још лакше поднели смањење пензија, боравком премијера и министара у касарнама могу се повећати и приходи буџета. Свако одсуство из Немањине 11 могло би се искористити за рентирање зграде Владе Србије, а пар хиљада евра дневно није за бацање. А и добро делује на рејтинг.  

До 16. јуна неће се знати ко ће све имати ту привилегију и част да спава у касарни са премијером. Сам Вучић, када му је Томислав Николић поверио мандат да састави нову владу, рекао је да би „волео“ да у њој буду Зорана Михајловић и Никола Селаковић, „али о томе тек треба да се договарамо“. Стварно? С ким? Са Зораном и Николом? Па што их није одмах питао? И зашто би са неким разговарао? Па, ко саставља владу у Србији? Мандатар или тајкуни и страни амбасадори, као ономад? И зашто до краја месеца није саопштио име ниједног будућег министра, ако су му још 24. маја фалила само два. Мада је и то некако чудно, јер у то време наводно није знао ни које ће све странке позвати у коалицију.

Много чудније од одлуке да му министри спавају по празним касарнама. Као да и хотели у Србији нису празни. Поготово они што су продати сумњивим власницима за тепсију рибе, па је држава после морала да поништава приватизацију.

Хм, ако би Вучић волео, а још није саопштио, да ће  досадашњи министри за саобраћај и правду бити и у новој влади, макар и на другим позицијама, значи ли то да има неко и ко не би волео да Зорана Михајловић, на пример, ноћи у касарни? И да ли се нешто променило након изненадне Вучићеве посете Москви и састанка са председником Русије Владимиром Путином? И да ли је та посета имала било какве везе са позивом Врховног савета Евроазијске уније, који је само неколико дана касније одлучио да почне преговоре са Србијом о стварању зоне слободне трговине? И откуд баш да се истог дана када је та изненадна вест стигла из Казахстана, у Београду организује састанак бившег и будућег премијера са највишим дипломатским представницима земаља Квинте (Немачка, Италија, Велика Британија, Француска и САД) и шефом Делегације ЕУ у Србији Мајклом Давенпортом? И ко би се кладио да сви ти састанци немају ама баш никакве везе ни утицаја на кадровску политику у Србији? Нисам присталица теорија завере, али превише је случајности да би све то било случајно. Биће да у томе има и неког система. 

Коначно, притиснут све жешћим протестима, Вучић је за седам до 10 дана најавио пуну истину о рушењу Савамале, „ма колико то болно било“. А некога ће, богме, морати да боли. 

„Држава ће да открије починиоце и налогодавце“, обећао је Вучић. Па нико више од тога није ни тражио. Само је питање зашто су надлежни чекали пет и по недеља да то Вучић обећа. Било би много боље да је свако урадио свој део посла. И сада бисмо сви већ знали ко су људи са фантомкама, да ли су срушене зграде биле легалне и зашто се некоме журило да руши по Београду баш у време када су сви чекали резултате избора.

Да, ствари у Србији су заиста озбиљне. Изгледа да је дошло крајње време, јер у Београду више ни Црногорци не могу да се запосле. Па како да онда верујем у било шта друго?

Милан Ћулибрк, НИН

Ауторска права Радио Оаза 2026