Пре тачно 25 година један српски клуб успео је да подари љубитељима фудбала на овим просторима једну од највећих титула у најзначајнијем спорту на свету

Тог 29. маја 1991. Црвена звезда је најзад успела да се попне на кров Европе. Неуспеси у претходним покушајима да се достигне свети фудбалски грал, чувени "ушати" трофеј, већ су почели да изазивају осећај мучнине код навијача, попут Панатинаикоса из 1971. или несрећног Реала 1987, као и још несрећнијег Милана 1988. али те 1991. најзад су склопљене коцкице и постигнут је највећи успех српског и југословенског фудбала.

Том историјском резултату претходили су неки потези, који су се касније испоставили круцијалним у формирању моћног тима, једног од најмоћнијих икада када је источна Европа у питању, попут невероватног доласка сјајног дефанзивца Миодрага Белодедића из Стеауе, са којом је био шампион 1986, прихватање отераног Роберта Просинечког, волшебног "отимања" Партизану Дејана Савићевића и Дарка Панчева, или плаћања милион марака за Синишу Михајловића, као и постављање Љупка Петровића за тренера.

Остало је историја, толико пута испричана. Реми са Грасхоперсом, па онда циришка рапсодија, размонтиравање моћног Глазгов Ренџерса, Динамо Дрезден, преокрет уз Дејин трк у Минхену, Аугенталеров поклон у реваншу и на крају гол Панчева из пенал рулета за епску радост клуба из Љутице Богдана 1а.