Из Свете земље, са хаџијских путовања, доношени су дрвени крстови са седефним или коштаним плочицама, на којима су гравиране сцене и орнаменти. Такав један крст из Јерусалима, рађен од тисовине и дрвета крушке припада фонду Народног музеја у Београду.

Престони крстови углавном су рађени од дрвета, у дуборезу, понекад са бочним додацима, богато украшеним металним оковима.

Поред оваквих крстова, из Свете земље, са хаџијских путовања, доношени су дрвени крстови са седефним или коштаним плочицама, на којима су гравиране сцене и орнаменти.

Хаџије су их добијале као поклоне, па су због своје провенијенције поклањани манастирима и црквама, у којима су посебно коришћени и чувани. Такав један престони крст из Јерусалима, рађен од тисовине и дрвета крушке, откупљен је давне 1888. године и припада фонду Народног музеја у Београду.

На седефним плочицама овог престоног крста делимично су очуване изгравиране сцене Распећа и Васкрсења. Од сцене Распећа остали су натписи, плочице са приказом раширених руку, као и оне са угравираним цртежом кратке перизоме и повијених ногу, стопала спојених и прикованих за крст са два клина. Овакав начин приказивања је у традицији византијске иконографије.