Непосредно пред велики народни Сабор, вредни домаћини су још једном покушали да, специјалним сајлама извуку споменик. И таман кад су у томе готово успели, сајле су попустиле, тако да је Вожд поново приземљен.
Остао је тако у манастирској порти, одмах испред свечане бине, где га је уз присуство више од 15.000 грађана, на народном сабору открио његов потомак, принц Александар Карађорђевић.Вишеграђани, ипак, нису одустајали. Трећи пут им се посрећило. Након великог народног славља, уз помоћ специјалне дизалице споменик је, тихо и без присуства јавности, подигнут и постављен на специјално постоље, на брдо изнад манастира Добрун, а непосредно испод великог крста.Од тада, ево четврту годину Карађорђе Петровић, издигнут изнад манастира Добрун, мотри низ Рзавску котлину према Вишеграду. А до споменика је изграђена и специјална кружна калдрмисана стаза. Посетиоци музејског комплекса у манастиру Добрун имају јединствену прилику да овај споменик гледају из две перспективе. Из порте према брду, али и непосредно са уског платоа око њега.
Када су београдски вајари, браћа Светомир и Светозар Радовић, за рекордна три месеца успели да обликују и излију Вождов споменик нису ни слутили да ће његово дизање на брдо изнад манастирске порте бити толико компликовано и деликатно. Малтене, теже од његове израде.
– Свако уметничко дело у јавном простору, ако са њим није сједињено, је чист промашај. Зато смо овде пре тога боравили два пута и, мада је било предлога да се споменик постави испред манастира, одлучили смо, уз подршку митрополита Николаја, да то буде на овом узвишењу. Уосталом, и Карађорђу као и Његошу припада узвишеније место. Тиме смо направили једно природно тројство: велики крст, Вожд и манастир на једном месту, појаснио је тада Светозар Радовић, један од браће и аутора монументалног споменика вожду Карађорђу Петровићу.
Славко Хелета