Председник Србије рекао је да је реч пре свега о људима који су имали име и презиме, породице, очеве и мајке, а не само о бројевима, то јест о преко 700.000 страдалних у јасеновачким логорима, од чега је преко 360.000 завршило у јамама Доње Градине и да су усташки џелати овде за собом оставили 105 масовних гробница од преко 10.000 квадратних метара и још двадесет две чија величина још није утврђена.

Николић је поручио да овај злочин не сме да се забрави и да је дужност истражити места страдања све док и последња жртва не буде именом и презименом препозната и остављена будућим генерацијама на чување. „Наш опроштај није тешко заслужити, ми од данашње Хрватске не тражимо да нас воли, ако то не уме, довољно је да покаже да жели да узврати пријатељство које јој нудимо, да се одвоји од усташких злочина и да се не плаши суочавања с делом мрачне историје у ком није ни учествовала”, рекао је Николић.

Обележавању у Доњој Градини претходиле су три комеморације у суседној Хрватској. То се десило јер су представници Јевреја и Срба одбили бити на церемонији 22. априла коју организују званичне хрватске власти, због обнављања усташтва, што је Загребу послужило да жртве оптужи за политизацију јасеновачке трагедије. Такав политичку курс према Јасеновцу задржали су све до доласка Николаса Дина, америчког изасланика за Холокауст, након чега је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић признала да је усташки режим био злочиначки. Томислав Карамарко, председник ХДЗ-а, након тога је први пут посетио Јасеновац, али су званичници у Загребу наставили с оптужбама жртава за политизацију. Тако се над јасеновачким страдалницима надвила сенка покушаја минимизирања тог стратишта, чак и покушаја да се Јасеновац представи као радни логор. То су, пошто су Јевреји и Срби бојкотовали званичну државну церемонију у Хрватској, приметили и светски медији, који хрватску власт отворено препознају као националистичку, а Златка Хасанбеговића, министра културе, француска агенција АФП назива „наводним симпатизером усташа”. Ова агенција констатује да је „у Хрватској носталгија за нацистичком прошлошћу” будући да „усташку НДХ у којој је убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома њени модерни симпатизери виде као претечу данашње Хрватске. Израелски центар Јад Вашем наводи 700.000 жртава геноцида у логору Јасеновац, а Центар „Симон Визентал” око 600.000 побијених. До сада се знају имена 83.145 жртава усташког режима НДХ у јасеновачким стратиштима, које Хрватска користи као меродавне, од тога 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима је више од 20.000 деце.

Милорад Додик из Доње Градине поручује да истину о томе шта се збило до данас није успела надгласати лаж иако се о Јасеновцу не говори довољно. „Остаје питање зашто се толико чекало са ослобађањем Јасеновца. Зашто је власт бивше Југославије скривала да су нас овде побили?“, упитао је Додик и нагласио да „свако од нас треба да сведочи о Јасеновцу, Пребиловцу, Пагу, Јадовну и многим другим и новијим стратиштима како би они који покривају уши то чули”. Додик је рекао да је јасеновачки злочин спрам величине народа над којим је почињен, један од највећих икад учињених. „То је опомена да је наша слобода увек била везана за државу. Наше слободе није било када нисмо имали државу и тада смо убијани”, наводи Додик. Он је рекао да они који тумаче последње догађаје неће схватити зашто се све догодило уколико не сагледају стратишта у Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Пребиловцима...

„Република Српска настала је као плод колективног сећања нашег народа на страдања из Другог светског рата, у условима кад није имала државу. Све те жртве зато су у њеним темељима. И зато нико нема право да се игра државом која је тако скупо плаћена, а ми тражимо једино стриктно поштовање Дејтонског споразума који су рушили они који данас цинично кажу како га штите”, истакао је Додик.

Вулин: Буди се зло јасеновачког геноцида

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин упозорио је да цео свет мора бити упозораван на то да се „црне униформе” поново појављују, да су некажњене и да се зло јасеновачког геноцида поново буди. Наводећи да спомен на јасеновачки геноцид не сме бити нешто што помињемо само када се окупимо да погнемо главу у молитви за више од 700.000 невино страдалих, додаје да постоје људи који хоће да пребројавају жртве, умањују размере геноцида и пониште сећање на геноцид. „Ако имате људе који су у стању да у Јасеновцу кажу да Јасеновца није било или да га је било мање, онда се морате запитати да ли ти људи хоће да понове Јасеновац, Градину, Млаку и друга стратишта“, рекао је Вулин.

Јадна је та ЕУ ако чланство Србије зависи од Хрватске

Ако Хрватска постави брану Србији да буде чланица Европске уније (ЕУ) онда јадна и та ЕУ, ако чланство Србије у ЕУ зависи од тога шта ће рећи Хрватска, јадна, рекао је председник Србије Томислав Николић, наводећи да „ми такву ЕУ не познајемо, већ као заједницу слободних држава и слободних народа”.

„Испунили смо услове, немојте да нам постављате комшијске услове”, рекао је Николић, на конференцији за новинаре у Козарској Дубици, након обележавања Дана сећања на жртве страдале на стратишту Доња Градина.

„Ако сви”, каже Николић, „признамо једни другима вредности и слободно покажемо сви своје мане, имаћемо добре односе.”

Николић је приметио да му у селу његовог оца показују међу око које су падале главе, а данас „нема ниједан живи да живи у селу.

На питања о обележавању Дана сећања у Доњој Градини, Николић је захвалио РС што је то организовала.

„Наши говори нису били искључиво жалост, искључиво прекор, наши говори били су покушај да успостављамо односе на новим основама”, рекао је Николић.

„Не може српски народ да буде оптужен и осуђен као народ који је правио геноцид”, додао је Николић и навео да он осећа срамоту над сваким злочином који је било који Србин починио, али то очекује и од других.

Говорећи о односима са РС, Николић је рекао да је и онај који је у Америци писао Дејтонски споразум знао колико су везани Република Српска и Србија и није то игнорисао.

„Ми се не бисмо обазирали на то да ли пише или не пише, ми бисмо имали најбоље могуће односе са РС, боље од свих других”, рекао је Николић, додајући да друго ни не може да се очекује.

Фонет