Још мање се за успех може прогласити то што ће коалиција на челу са СНС-ом у новом сазиву парламента имати 131 посланика, 27 мање него до сада. А при томе је сада у коалицији неколико странака више него у марту 2014, јер се СНС за ове изборе појачала ПУПС-ом Милана Кркобабића, СНП-ом Ненада Поповића, Самосталним ДСС-ом Андреје Младеновића, плус Мирославом Лазанским, Љиљаном Ђуровић, Јадранком Јовановић, Душаном Борковићем, Богданом Обрадовићем… Проблем је што после избора победницима баш и није било ни до приче, ни до песме, ни за победнички круг по београдским улицама није било разлога, а за тенис су сви већ били превише уморни. Када се мандати поделе и преосталим коалиционим партнерима, СДПС-у Расима Љајића, НС Велимира Илића, СПО-у Вука Драшковића, Покрету социјалиста Александра Вулина, плус Миланки и Драгомиру Карићу, напредњаци ће морати да се задовоље са 98 мандата. А до јуче сами су, пре него што су кренули у победнички поход, имали 134 посланика, са другим предизборним партнерима 158, а са дојучерашњим коалиционим партнерима из СПС-а чак 202 посланика. Зато се пре може рећи да су победници на овим изборима заправо и – највећи губитници, јер су СНС и СПС са својим партнерима изгубили 41 посланичко место. 

Ни у опозиционим редовима, ако се искључи покрет Доста је било Саше Радуловића, а донекле и Војислав Шешељ, нема баш превише разлога за радовање. Некада веома снажне странке, ДС, ДСС и коалиција Чеда-Борис-Чанак једва су прескочиле цензус, па се може с правом поставити питање може ли им се десити да већ на наредним изборима остану у парку, испред парламента. Но, то је већ њихов проблем. А још већи је проблем што лидери неких од тих странака никако да схвате да имају озбиљан проблем. И то је за њих највећи проблем.

Лично ме, ипак, много више занима шта ће бити са платама. Ако Вучић „историјским успехом“ сматра то што је, додуше уз већу излазност, добио 0,12 процентних поена гласова мање него пре две године, како онда да му верујем да ће до 2018. као премијер успети да повећа просечну плату у Србији за више од 33 процента? Неколико дана пре избора Вучић је категорично тврдио да је могуће просечну плату повећати на 500 евра већ 2018. С обзиром на то да је прошлог месеца она била 45.870 динара или 374 евра, у наредне две године морала би да порасте за трећину, на 61.323 динара и то уз услов да евро до тада не ојача ни за промил! За оне који мисле да је и то можда могуће, само подсећање да су од марта 2008. зараде порасле за 13.308 динара. И уједно пале за око 28 евра! Хм, какав чудан раст.

Вучићев додатни проблем је што од јуна, када формира свој нови кабинет, неће моћи сву кривицу да сваљује на бившу владу. Јер и у њој је био премијер. 

Милан Ћулибрк, НИН