Сваки од тих оброка има различиту структуру и калоријску вредност (за разлику од модела шест оброка), док ужине садрже у просеку 10 до 11 одсто укупног дневног калоријског уноса.

Да ли ће се особи препоручити четири оброка (три основна плус једна ужина) или пет оброка (три основна плус две ужине), зависи од неколико фактора: количине масноће у телу; (мања количина – четири оброка, за већу количину пет оброка); могућности за неку физичку активност (мања – четири оброка, а већа – пет оброка); могућности за преједање (мања – четири оброка, а већа – пет оброка); могућности да се особа храни док је на послу, факултету и у другим дневним обавезама (мања – четири оброка, а већа – пет оброка).

Неки од наведених фактора се не слажу са другима, поједини имају већу важност од других јер је све индивидуално, па је најбоље наћи ону златну средину – одабрати број оброка који највише одговара особи сходно њеном здравствено-физичком стању и обавезама током дана.

Принцип четири до пет оброка

Физички активне особе, за разлику од оних мање активних, требало би да имају нешто мало „снажније” ужине, али структура од три класична оброка и даље је основа. Ужине су такве да садрже довољно угљених хидрата. Битно је само да два сата пре физичке активности особа нема један од основних оброка (на пример ручак) и тако не оптерети желудац.

Деци је потребно довољно енергије и нутријената за раст и развој па треба увек да имају ужину. Препорука је да једна ужина буде са довољно калцијума (млечни производи), а друга са воћем, без индустријских грицкалица и слаткиша.

Сатница је важна

Уколико особа жели да смрша најбоље је да оброке распореди тако да не једе најмање два сата пре спавања и да размак међу оброцима током дана буде прилагођен активностима, али не већи од четири сата. Требало би водити рачуна и да се сваког дана оброци конзумирају у исто време.

Јасна Вујичић, нутрициониста (www.nadijeti.com), Политика