– Имамо песничку слободу. То је нама наша борба дала. Не знам шта би ту још требало додати. Овде је свако чудо за два дана. Све се код нас своди на сензационализам, са једне стране су наше песме, са друге Вучић. Каже да разуме нас момке. Па, баш у овим годинама и нисмо момци. Нема везе. Али, слично се својевремено десило и са нашом песмом „Говедина”. Тада је на сличан начин реаговао Зоран Живковић. Рекао је нешто као „Момци су храбри”. Исто је то као када су 1968. биле студентске демонстрације, па је Тито рекао оно чувено „Студенти су у праву!” Иста је то матрица, напросто је невероватна. И ми из те матрице никако да изађемо. Матрица један на један – објашњава Огњен Јанковић. На наше питање како то да је спот за песму објављен баш пет дана пред изборе каже:

– Не, ништа није било планирано. Нити су икакви центри моћи иза нас. Обожаваоци нас притискају да објављујемо. Искрено, да смо бирали тајминг, не бисмо овакав изабрали. Али, не можемо ни према изборима да водимо наше животе. Више ми је ово што се тренутно дешава тужно него драго. Ми у овој песми само желимо да подсетимо да не треба никоме веровати. Ако је нешто у вези са изборима, порука је баш та: не нуди се ништа ново!

Једно од незаобилазних питања постављених члану „Београдског синдиката” наметнули су стихове песме, је прва строфа у којој је апострофиран наш лист. И уз њега и „Це маркет”, да ли као симбол прошлих времена која су била боља или лошија…?

– Још из оних давних времена све је преписано. Суштински никада није ни дошло до било каквих промена – категоричан је Јанковић, који својим питањем „Шта је у целој овој причи кључно?” покреће ново питање, додуше реторичко:

– У ком тренутку нашег живота смо ми живели демократију?

Према његовом мишљењу „клинцима треба дати овакве порције како би остали оштрог духа”.

– Младима ће ова песма значити, мало да се поистовете. Ово је нека врста артикулације незадовољства – закључује Огњен Јанковић.

Песма написана пре расписивања избора

– Питају нас новинари зашто ми не дамо неко решење. Па, имамо право да коментаришемо. Питају нас и шта ћемо овим да добијемо. Немамо ми никакву стратегију, осим да до краја године издамо албум. Песма је требало раније да се појави. Написана је још пре него што су избори и расписани. Што се тих избора тиче, не верујем да ће ишта ново донети – каже један од чланова „Београдског синдиката”.

Сами своји мајстори

– Спот смо урадили од својих пара. Наше паре смо још само потрошили за наш студио. Питате ме да ли смо сами своји мајстори? Па, како другачије?! Ко би нас финансирао? Од овога ми не живимо. И да хоћемо не бисмо могли, има нас превише. Ни рачун за „Инфостан” не бисмо могли да платимо – каже Јанковић.

Систем те лаже

Сећам се кад су била само два канала,

„Политика” се читала и пила „Це кафа”,

гледао се Дневник у пола 8 сваког дана.

Тамо увек иста прича, увек једна иста банда,

тад је било лако да се шири пропаганда.

Народ је веровао у речи са екрана,

није било места да се чује друга страна,

све док негде преко није дошло до промене плана!

Данас после ратова, протеста и промена,

демонстрација, интернета и нових технологија,

борбе за права и слободу говора,

после свега, све је опет исто као некада.

И даље су на власти лажови марионете,

прате наређења, и све отимају за себе.

Џабе хиљаду канала и све друштвене мреже

У екран набијамо главу и од сукоба сви беже!

Систем те лаже, не веруј шта ти каже,

Овај живот је борба од рођења до гроба

зато устани одмах!

Од малена мене лажу и раде ме к’о волину,

причају ми за Јожу да се санкао у кориту.

Дали су ми мараму, заставу и заклетву,

другови се не продају ни за кајмака кашику.

А бу.е су увалили по вилама на Дедињу,

шатро сви смо исти, али свиње ипак владају.

Кад смо хтели демократију, изашли на улицу,

трошили енергију, попушили ку…ну!

Стране агентуре ме извукле к’о мајмунчину,

да напијем се сузавца, да нам с.ебу државу.

Сад слушамо бароније из уста лоших глумаца,

ал’ нису они власт, већ позориште лутака.

Знам ја ко ме лаже и од кога сам ја згажен,

банке, ММФ, корпорације су важне.

А систем и постоји да за њих прави паре,

и биће правде тек када ово царство падне!

Систем те лаже, не веруј шта ти каже,

Овај живот је борба од рођења до гроба

зато устани одмах!

Човек верује шта види, човек верује шта чује,

не капира да од рођења мозак му се трује

пропагандом система, како год се систем звао.

Таблоиди, телевизија, спинована стварност,

која ради на томе да изгубиш идентитет,

да будеш само послушни трули медиокритет,

да кривицу сваљујеш, на невином искаљујеш

бес што си слеп, што си поново намагарчен.

Попио си отказ, то су реформе, то мора!

Нема плате, касне рате, секу струју одма’

Па мурију, извршитеље чекаш кад ће доћи,

као некад твоји преци Турке прве брачне ноћи.

А ћутао си, веровао, надао се, гласао,

сад не верујеш како то на дну да си се нашао.

Зато тргни се на време, кад те боли гласно реци,

то ниси дужан банци, ал’ си дужан својој деци!

Систем те лаже, не веруј шта ти каже,

Овај живот је борба од рођења до гроба

зато устани одмах!

Снежана Чикарић, Политика
Погледајте ВИДЕО