Верујемо, казао је председник, да Солунски фронт 1915. није могао да спаси српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи”, рекао је Николић.

Верујемо, додао је, да би нам помогли да су могли и да би спречили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију.

„Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама Осовине и завршен до тада највећи рат у историји људске цивилизације”, навео је председник.

Обраћајући се изасланицима земаља Савезника у Првом светском рату, председнику општине Крф, официрима и кадетима грчке и српске војске, као и потомцима славних српских ратника, председник их је позвао да покушају да змисле, како је рекао, ово бујно зелено острво пре једног века: голо, каменито, без иједног дрвета, док се на њему, испод високе небеске куполе која је тада била једини кров, одиграва једна од највећих драма у историји српског народа.

Грци су га, подсетио је, вековима звали „Острво змија”, а навршио се први век откако га помињемо као „Острво смрти”, зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, запаљења плућа, глади…

„Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце. Непун километар даље, у граду и на острву Крф, 1916. године сместила се цела српска држава, краљевина Србија: Народна скупштина, митрополија, општинске управе, школе, пореска управа, штампарија... и уморни и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, који је са својом војском ишао од Београда до Крфа”, навео је Николић. 

И српски војници, додао је, које су далеко у Србији чекали њихови очеви и мајке, браћа и сестре, жене, деца, знајући да војнике нико и ништа неће спречити да се врате кући. Подсетио је на речи грофа Мориса Метерлинк, славног белгијског писца и нобеловца, у делу „Одломци рата”, које је на српском језику објављено 1918. године, а који каже за српске војнике:

„Нема жртве која би се могла упоредити са оном коју су они дали; и због тога нема славе која би се могла узвисити тако високо као њихова, ни захвалности која би могла превазићи ону коју им дугујемо. Они не само што имају право на најлепше место у нашим успоменама, они имају право на све наше успомене, на све оно што смо ми, јер ми постојимо само због њих.”

Подсетио је, такође, да је краљ на Крфу, за часопис „Питсбург деспеаћ”, описа зло време у ком се нашла краљевина Србија у изганству, између осталог, речима:

„Мој народ је пре две године бројао више од четири милиона. Косио га је тифус који су нам Германи донели. И колико нас је данас остало? Само у Аустрију у ропство је одведено две стотине хиљада људи, способних мушкараца. Није овај рат битка за територије или религијску и културну превласт. Овај рат, овај посебно, ово је рат неслободних против слободних људи...„

Овде на Виду, казао је председник Николић, завршила се трагедија.

„Регент Александар који се евакуисао из Валоне са последњим војницима, плови тај километар и из даљине гледа призор који је већ виђао у Јовану Медовском, Драчу, Валони - као дебла дрвета, уредно поређани, његови мртви војници. Од јануара 1916. на Видо доводе и доносе на хиљаде исцрпљених војника. Више од 6.000 неће преживети”, навео је.

Председник је подсетио да је на само неколико десетина метара од места где стоје по тешком пљуску и ветру, управник импровизоване болнице рапортира врховном команданту извештајем у којем је, између осталог, навео да је „најстрашније било гледати данима како умиру дечаци од десет, дванаест година, како се топе неповратно, а ми не можемо да им помогнемо. Лица те деце, то су били прави ликови наших светитеља... Заслужују да се посвете после свега што су препатили.

„Нама су причали, а ми причамо нашој деци, они својој а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о плавој гробници, о томе како је скупа реч слобода”.

Захваливши народу Крфа, потомцима, како је рекао, несебичним домаћинима наших предака, председник је поручио да је братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек.

„Нека им је слава и хвала и нека су им лаки пријателска грчка земла и грчко море”, рекао је Николић на крају свог обраћања. 

Никада више на овај начин не доказивати пријатељство

Градоначелник Крфа Костас Николузос је, говорећи на обележавању 100 година од пробоја Солунског фронта, поручио да они који су дали животе на овом фронту не подсећају само на дугогодишње пријатељске односе Србије и Грчке, већ и на обавезу да будемо опрезни како не би никада морали да их на исти начин поново доказујемо.

„Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора”, навео је Николузос.

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

Николузос је у свом обраћању рекао:

„Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету”. Он је подсетио да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

„Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могућности избегличку масу”, казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.

„Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „Острваспаса” српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе”, рекао је.

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

„И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи.

У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин”, рекао је градоначелник Крфа.

Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992 и 1999, Николузос је рекао да је српски народ „великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања”.

„Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму 'Тамо далеко'“, додао је.

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула ...

Николузос је говорио и о актуелном избегличком питању рекавши да је то озбиљан проблем за Европу, те да је потребно да се, како је рекао, вратимо уназад у нашу историјуи да на том примеру научимо.

„Заштита и гаранција права избеглица је очигледно наша дужност која произилази из неотуђивих вредности човећанства. Европа не може да диже зидове.Ова логика је неисторијска, нехумана и недемократска. Морамо да обезбедимо азил жртвама рата и да на њих гледамо као на света и неприкосновена лица”, рекао је градоначелник Крфа и поручио:

„Са овог места, који историјски означава хуманизам и сарадњу међу народима, шаљемо целом свету поуздану поруку да ће солидарност међу народима учинити свет бољим и да ће победити сваки облик смрти”. 

Танјуг