Интернетом кружи злоћудни програм скривен иза линка у имејлу. У наизглед регуларном електронском писму, које стиже наводно од британских компанија и хуманитарних организација, прималац се обавештава да дугује одређени износ и да у приложеном документу може да види податке за уплату. Међутим, они који су кликнули на линк преузели су такозвани ренсомвер, вирус који блокира рачунар и тражи откуп да би га „ослободио”.
Реч је о класичном покушају „пецања” корисника (phising) да ураде нешто чиме ће преузети малвер, при том веома вештом, јер писмо долази са наизглед регуларне адресе и садржи чак тачну физичку адресу особе којој је упућено.
Мало је фалило да на превару наседне амерички новинар Зак Витакер, који прати информатичку безбедност за Си-Би-Ес мрежу и разне технолошке портале.
„Неко је покушао да ме упеца – замало сам насео. Имали су моју стару адресу од пре осам година”, написао је на „Твитеру” да упозори остале.
Стручњаци за безбедност објашњавају да је реч о малверу „мактуб”. Нападачи не само да траже откуп да би ослободили документа него и повећавају износ. Прво траже да им се уплати око 580 долара у биткоинима, да би после три дана дуг нарастао на 790 долара. Хакери обично траже исплату у биткоинима и сличним криптовалутама којима је теже ући у траг него класичном новцу.
Чудно је то што се у превари користе тачне адресе. Стивену Мердоку, стручњаку за сајбербезбедност на Универзитету у Лондону, и даље није јасно како су преваранти успели да нађу тачне адресе и повежу их са именима и имејл адресама. Реч је можда о неколико процурелих или украдених база, пренео је британски јавни сервис.
Савет онима који приме овакав имејл је да нипошто не отварају линк, већ да избришу поруку.
Неколико људи се јавило Би-Би-Сију да кажу да се плаше да су подаци можда украдени са њихових налога на „Ибеју”, јер се адресе појављују у истом формату. У овој компанији су рекли да „агресивно штите податке и приватност корисника” и да нису свесни да постоји веза између ове преваре и података на „Ибеју”.
Британски национални центар за преваре и сајбер криминал засут је пријавама људи који су погођени новом преваром и дневно примају око 500 позива. Савет онима који приме овакав имејл је да нипошто не отварају линк, већ да избришу поруку.
За све који су већ „отети” а немају резервне копије података, исплата откупа може да буде једини начин да поврате податке.
„Ипак, свако ко то уради ради у интересу криминалаца, а на штету свих осталих”, прокоментарисао је британски професор Мердок.
Напади у којима се тражи откуп најновија су специјалност сајберкриминалаца. У фебруару је једна велика болница у Лос Анђелесу била принуђена да плати нападачима 17.000 долара да би повратила документацију. Било је чак случајева да је америчка полиција морала да плаћа откуп хакерима.
Многе компаније признале су да често једноставно плате откуп како би повратиле податке, мада се повећава свест о овој врсти ризика.
Према резултатима истраживања о безбедности корпоративних података које су спровеле компаније „Касперски” и „Би-ту-би” 2015. године, обухвативши више од 5.500 информатичких стручњака из 26 земаља, утврђено је да је скоро половина (45 одсто) компанија упозната са озбиљном претњом коју представља ренсомвер, што представља значајан пораст у односу на истраживање из 2014. године, када је тек 37 одсто компанија било упознато са овом претњом.
Међутим, упркос повећаној свести о овом проблему, напади и даље у великој мери утичу на пословање. Само један од уцењивачких вируса, „криптолокер”, до сада је заразио више од 234.000 рачунара широм света, процењују стручњаци.
Агенције
Ауторска права Радио Оаза 2026