Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

... због обнављања усташтва

Координација Јеврејских општина у Хрватској бојкотоваће овогодишњу комеморацију жртвама концентрационог логора Јасеновац због лоше сарадње са Спомен подручјем Јасеновац и у знак протеста због „релативизације и ревитализације усташтва”, објавили данас хрватски медији.

„Координација је донела одлуку о неучешћу на комеморацији жртвама логора Јасеновац коју сваке године организује 'Јавна установа Спомен подручје' (ЈУСП) Јасеновац. Разлог томе је неслагање с политиком нечињења у односу на измене постава музеја, одлагање именовања 'Савета ЈУСП' Јасеновац и дневно политичка догађања везана уз релативизацију и ревитализацију усташтва”, наведено је у одлуци Координације, преноси на порталу ријечки 'Нови лист'.

Одлучено је да ће комеморацију поводом 71. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац организовати сами, у складу са јеврејском традицијом.

Координација окупља десет јеврејских општина које делују у Хрватској.

Прошле године на комеморацији у Јасеновцу били су тадашњи премијер Зоран Милановић и председник Сабора Јосип Леко, обојица из Социјалдемократске партије, али не и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. Иако је последњих десетак година било уобичајено да на комеморацијама буду и председници државе, Грабар-Китаровић, која је за председницу изабрана неколико месеци раније као кандидаткиња Хрватске демократске заједнице, у Јасеновац је отишла раније, ненајављено и без пратње медија.

Јавност је о томе обавештена тек саопштењем.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.

Бета

Поглед из Хрватске на исту вест, коментари...