Посредством монаха из манастира Високи Дечани купљене су краве за Александра Ђурића из Осојана, самохраног оца четворо деце. 

Кућу Ђурића сам посетила пре две године, у сумрак.

Александар је са двоје мање деце био у надници, двоје старије деце (9 и 10 година) су били у кући. Сумрак је лагано постајао тамна и тегобна ноћ. Само људи који су живели на том простору знају како је црна и тешка ноћ на Косову и Метохији.

Кад сам одлазила из дворишта Ђурића, у мени је тињала туга. Недостатак мајчине руке и топлине се огледала у сваком кутку мале куће. Мајка, из њој само познатих разлога је одабрала свој пут на који је отишла остављајуци своју породицу.

Од послатог новца Александар је купио краву и два телета.

Бранко Ђурић из Црепуље је купио краву и теле. Велика радост је дошла у дом Ђурића где су два мала детета.

Часлав Јевтић је такође купио краву за своју породицу.

Милош Милетић из Бањске Вучитрнске је купио три свиње.

Борко Машић из села Беркова код Клине неколико пута је молио да му помогнемо да купи прикључне машине за трактор. Овај млади човек је остао у селу Берково код Клине. Живео је са тетком која је била непокретна. 

Борко се прошле године оженио. Послали смо му 500 евра да купи плуг за трактор, да би могао да обрађује своју земљу. Борко је млад и вредан човек који живи на свом имању у селу код Клине.

Уз ово писмо вам шаљем и део писма из манастира Дечани, као и Борково писмо.

Без свих вас овај пројекат не би могао да се оствари. Остварили сте жеље српских домаћина који сада бар имају млека да хране своју децу. Недавно сам сазнала да се у неким селима на Косову и Метохији организују ноћне страже. Срби се смењују у току ноћи да би чували своје њиве и краве од крађе.

Надам се да ће вас све огрејати топлина ових дечијих осмеха на сликама. Одавде је тешко замислити у каквим условима наши људи живе. Ваш дар је донео чашу млека овим малишанима.

Желим да се захвалим свима појединачно као и организацијама које су се увек одазвале за помоћ Србима на Косову и Метохији: школа српског језика "Свети Сава" из Кичинер-Ватерло регије, Ауто-мото клубу "Никола Тесла" из Торонта, Спортска школа "Јунак" коју води нас Шарац, Крајишко прело из Винзора.

Имена појединаца нећу да наводим, многи су желели да им се име не спомиње.

Хвала свима у име деце која имају топло млеко за вечеру и доручак. Можда њихове сузе неће бити тако горке. Ваше велико срце је још једном пружило љубав.

Нек вас и ваше најмилије греје топлина са Косова и Метохије.

Ово је део писма из Дечана:

"Добротом Срба из Канаде (преко сестре Радмиле Мићић), породица Бранка Ђурића из Црепуље код З. Потока је добила краву са телетом..."

А ово доле, је писмо од Борка Машића којем смо помогли да купи прикључне машине за обраду земље. Борко је млад човек са много врлина, о њему сам чула само лепе речи. Велики домаћин, радан и вредан. 

Радмила Мићић

Поштована госпођо Радмила, 

Обраћам Вам се јер желим да Вам се најискреније захвалим за помоћ коју сте ми пружили.

Осећам се јако почаствованим јер сте Ви прва особа која је имала слуха за моје потребе, а донекле и за моје снове.

Од Вашег новца успео сам да купим плуг и дрљачу за трактор. Плуг сам купио нов у износу од 500е, а дрљачу сам купио половну у износу од 200е, уз своју доплату од 100е. Ови прикључци ће ми доста помоћи, јер више нећу морати стално да зависим од других и бићу у могућности да обрадим више поршина на време.

Овим Вашим поклоном дали сте ми још нешто много вредније, а то је нада и још већа воља за животом.
 

С поштовањем, 

Борко Машић

село Берково, општина Клина