Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На данашњи дан 1856. рођен је Степа Степановић, један од највећих јунака српске војне историје. Исте године, у Липлисту код Шапца, почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи његове име.

У Липлисту код Шапца, на данашњи дан 1856. године почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи име по Степи Степановићу.

"Из народа сам потекао, са народом сам стално", говорио је често Степа Степановић. Био је свестан великих искушења која долазе и способан и спреман да брани слободу и пружи енергичан отпор непријатељу.

"Веома сам поносна што сам ученица ове школе која носи име по славном војводи. Он је био оличење скормности, јунаштва, и праведности, где год се појављивао уливао је наду у победу", каже Теодора Тодоровић, ученица ОШ "Војвода Степа".

У битку на Церу, ушао је са чином генерала. Волео је животиње а посебно коње. Иако је већ била слепа, са фронта је довео кобилу Вилу. На занимљиве сегменте из његовог живота, на свечаној академији, поводом јубилеја, присутне су подсетили и ученици и запослени у школи у Липолисту.

"Захваљујући посети Рудолфа Арчибалда Рајса, који је боравио овде 3 месеца да види злочине аутроугарске војске, писао је овде о Степи-'Степа је био сељачки син, син каквих данас мало има, који је волео и сачувао особине српског сељака и народне традиције", каже Добросав Тушановић, директор школе "Војвода Степа".

Историја мачванског села и живот Степе Степановића, преплитали су се неколико месеци. После битке на Церу, од августа до октобра, боравио је у Липолисту. У близини Кривог багрема, угостио је Арчибалда Рајса, а поред најпознатијег дрвета у селу, добио је чин војводе."
Према својим војницима био је добар, строг, прек, одлучан, праведан. Захтевао је оно што је захтевао и од себе. Када је напустио војну службу и отишао у пензију, живео је у Чачку и био је брижан и добар и родитељ и деда. Окупљао је унуке, имао их је петоро. Они су волели да проводе време са својим дедом који је гајио воће и изузетно волео цвеће", каже Ивана Лучић, праунука Степе Степановића.

У својој башти имао је сто и столицу коју је донео са фронта у Солуну и око њих окупљао децу. Када је основана, школу у Липолисту похађало је само тридесетак ученика. После 160 година у њеним клупама седи више од 300 ђака.

РТС