Линта је нагласио и да је Сињска алка српска витешка игра која се одржава у првој седмици августа у Сињу у знак сећања на победу над турским освајачима 14. августа 1715. године. 

"На тај дан је 700 српских војника из Сиња успело да одбије навалу војске турског сераскера Мехмед-паше-Челића, а у част величанствене победе над Турцима Сињани сваке године традиционално одржавају витешки турнир познат као Сињска алка. Тада у том делу Далмације није било Хрвата", истакао је Линта. Он је подсетио да су на Унескову листу као хрватско нематеријално наслеђе увршћена и народна кола динарских Срба "Бећарац" и "Врличко нијемо". 

Линта је упозорио да се покушај отимачине српских обичаја наставља и указао да је Драган Павловић - харамбаша српског друштва "Чувари Христовог гроба" из Врлике добио понуду из Загреба да и ова православна традиција буде при Унеску уписана као хрватски народни обичај. 

"Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и Врлици, малом месту у северној Далмацији. Обичај постоји најмање 400 година. Чувари ступају у цркву, обучени су у народну ношњу Врлике и још девет српских села, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба и гледају Свету плаштеницу", појаснио је Линта. Он је рекао да овај обичај може да остане српски јер је Друштво при Етнографском музеју Србије регистровало и заштитило обичај и традицију као српско национално наслеђе.

Срна