Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је класичном отимачином то што Хрвати присвајају српске обичаје и нагласио да чувена Сињска алка и ојкање нису једини српски обичаји које су Хрвати присвојили и намеравају да представе као своје нематеријално културно наслеђе.
Линта је подсетио да су ојкача и Сињска алка 2010. године уписане у Унескове регистре светског нематеријалног културног наслеђа као хрватски обичаји, иако је у ствари реч о српским. Он подсећа да песник Ненад Грујичић, аутор антологије "Ојкача" тврди да је ојкача један од аутентичних елемената културе крајишких Срба.
"Као један од доказа Грујичић наводи да је далеке 1899. године научник светског гласа Људевит Куба у Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Словена, записао да је овај начин певања раширен по целој Далмацији, али да је посебно омиљен у православним крајевима и да се у Хрватској може наћи само код православаца избеглих из Босне или Србије", рекао је Линта за "Блиц" који се у данашњем броју бави темом шта је српско, а шта хрватско.
Линта је нагласио и да је Сињска алка српска витешка игра која се одржава у првој седмици августа у Сињу у знак сећања на победу над турским освајачима 14. августа 1715. године.
"На тај дан је 700 српских војника из Сиња успело да одбије навалу војске турског сераскера Мехмед-паше-Челића, а у част величанствене победе над Турцима Сињани сваке године традиционално одржавају витешки турнир познат као Сињска алка. Тада у том делу Далмације није било Хрвата", истакао је Линта. Он је подсетио да су на Унескову листу као хрватско нематеријално наслеђе увршћена и народна кола динарских Срба "Бећарац" и "Врличко нијемо".
Линта је упозорио да се покушај отимачине српских обичаја наставља и указао да је Драган Павловић - харамбаша српског друштва "Чувари Христовог гроба" из Врлике добио понуду из Загреба да и ова православна традиција буде при Унеску уписана као хрватски народни обичај.
"Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и Врлици, малом месту у северној Далмацији. Обичај постоји најмање 400 година. Чувари ступају у цркву, обучени су у народну ношњу Врлике и још девет српских села, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба и гледају Свету плаштеницу", појаснио је Линта. Он је рекао да овај обичај може да остане српски јер је Друштво при Етнографском музеју Србије регистровало и заштитило обичај и традицију као српско национално наслеђе.
Срна
Ауторска права Радио Оаза 2026