Имајући у виду овакво стање, не чуди што је поглавар СПЦ већ трећи пут у посети канадској епархији. Овог викенда он је председавао Скупштини Епархије канадске у манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону, којој су присуствовали свештеници, свештеномонаси и мирјани – представници и делегати свих парохија и црквеношколских општина Епархије канадске.

Скупштина је донела резолуцију у којој се верници позивају да избегавају сарадњу или полемику „са расколничком групацијом Марка Радосављевића”. Порука је упућена и некадашњем владици канадском Георгију и његовим следбеницима. „Молимо се Господу да речи Светог апостола Павла ’све ми је слободно, али није ми све на корист’, даду снагу умировљеном епископу Георгију и свим његовим следбеницима за постизањем мира, љубави, смирења и свих врлина”, наводи се у резолуцији.

Пре заседања годишње скупштине, огласио се и „Легитимни савет Епархије канадске” позивајући позване учеснике да не учествују у њеном раду јер је сазив, како истичу, незаконит. „Ради се о покушају да се присуством представника већине парохија српске цркве у Канади и злоупотребом ауторитета патријарха српског да легитимитет невиђеном безакоњу и рушењу црквених канона које већ пуну годину дана спроводи Василије Томић”. Иначе, протојереја-ставрофора Василија Томића сам патријарх именовао је за свог архијерејског заменика у Епархији канадској. Иако и „легитимни савет” и владика Георгије тврде да Томић поглавару српске цркве даје погрешну слику о стању у Епархији канадској, патријарх Иринеј до сада није променио своју одлуку о томе да му овај свештеник буде „десна рука” у Канади.

О могућности раскола у овој удаљеној епархији српске цркве говори се откако је владика Георгије разрешен управљања епархијом и умировљен. Иако епископ Георгије понавља да не жели да иде у раскол и одваја се од српске цркве, судећи по вестима које стижу из Епархије канадске очигледно да после његовог пензионисања у Канади постоји паралелна црквена структура. Од највиших представника Епархије канадске, из званичних саопштења, јавност је обавештавана да постоје проблеми у преузимању седишта епархије, да владика Георгије није предао дужност администратору, патријарху Иринеју, да је поглавара српске цркве приликом прве посете седишту епархије сачекао закључан манастир, да су епархијски рачуни блокирани. С друге стране, оглашавао се и „Легитимни Савет епархије канадске”, онај изабран у време док је на трону био владика Георгије, тврдећи да они имају мандат да се брину о повереној им имовини канадске епархије, коју, како објашњавају, желеле да заштите и предају новом епископу. 

Василије Томић својевремено је објаснио да је овај савет распуштен јер се нису одазивали на позиве из епархије и да је формиран нови. У међувремену, док у епархији делују два савета, српска црква у Канади затражила је помоћ световних власти, оних судских, како би дошла у посед своје имовине, односно блокираних средстава на рачуну. У вези са тим, владика Георгије у отвореном обраћању патријарху навео је да је одлука банке била да замрзне сва средства, до заједничког договора или судске одлуке.

Јелена Чалија, Политика