Од тада су нарочито дизајнирани нисколетећи авиони снимили већи део територије Косова и Метохије, дужински мерено 45.429 километара по линији исток–запад. Резерве су откривене употребом софистициране опреме која садржај тла истражује дубински, користећи магнетне таласе, радиометријске електромагнетне и гама-зраке.
Зона безбедности на југу Србије није снимана, зато што, како тврде у ICMM-у, „београдске власти нису дозволиле такве летове”. У истраживање је утрошено 1,2 милиона евра.
Сведене информације на ову тему др Насер Пеци је поновио и 6. јануара, а већ 10. јануара емитована је вест да су на северозападу Албаније откривена велика налазишта нафте и природног гаса.
Процене говоре о готово три милијарде барела резерви нафте и око 3.000 трилиона кубних метара природног гаса. Вест је, 10. јануара, саопштила „Манас петролеум корпорација” (MNAP.OB), са седиштем у Швајцарској, иначе специјализована за истраживања у источној Европи и централној Азији.
Та корпорација је обавила истраживање по наруџбини „Густафсон асошиејтс Ел-Ел-Сија” из Сједињених Држава. Уговор о истраживању MNAP-апотписао је са албанском владом средином децембра прошле године. То је, очигледно, учињено тек након што су откривене поменуте резерве. Није саопштено колико дуго је „Манас петролеум корпорација” истраживала на северозападу Албаније, на површини од око 300 квадратних километара. Будући да дубина албанске територије не прелази осамдесетак километара, остаје питање – да ли се сеизмичке пукотине с откривеним резервама протежу и на тлу Косова и Метохије, односно Македоније, колико залазе у Јадранско море уз обалу Црне Горе, да ли иду и до италијанске обале...
Ширење вести (посредством Интернета) о пронађеним резервама нафте у Албанији и злата на Косову и Метохији учинило је да на низу форума започне велика дебата, у којој неминовно у први план искрсава питање грабежи за тим богатствима, испреплетени пословни и политички интереси глобалних корпорација и политичких елита најмоћнијих држава.
Подразумева се да су у средишту пажње НАТО бомбардовање Србије 1999. године и активности дела међународне заједнице да Косово и Метохија буду отцепљени од Србије.
Неко је подсетио на извесног Мајкла Хабера, који је 13. маја 1999. године, анализирајући НАТО напад на Србију, поменуо да су могући узрок бомбардовања и „гласине да је на Косову пронађено злато”.
Када сам у априлу прошле године на странама „Политике” објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата”, позвао сам се на тврдње др Михаила Станишића и његова сазнања о рудним богатствима Косова и Метохије. Помињао је и злато, нафту, изворе воде, а цитирао је и запис византијског историчара Кристовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје... Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија тако рећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена.”
Фришке вести са Косова и Метохије, дакле, увелико актуелизују Кристовулове увиде, старе пет столећа. Или је то ипак само благо у сајбер-свету.
Слободан Кљакић