Данас је Савиндан, дан посвећен српском свецу и просветитељу о ком се и после толиких векова приповедају ангедоте и приче. Поштујући га неизмерно, српски народ је о њему испрео и праве легенде.
СВЕТИ САВА СРПСКА СЛАВА: Родоначелник српске духовности и културе
У њих је унео и елементе многих других прича. Он је путујући Божји човек, путује по српским земљама, заводи ред и благостање, учи народ како да оре, копа, кресањем огњила како да добије ватру, жене учи да кувају, месе хлеб, ткају, плету, праве сир и кисело млеко, коваче да кују гвожђе, како се сади лоза, како се добија вино...
Господар вукова
У Чачку, мајке које имају децу школског узраста, спремају на овај дан жито. У таковском крају верује се да су сви вуци, пси Светог Саве. Уврежено је мишљење да је он господар вукова и да вуковима одређује које торове смеју да нападају зими.
У Херцеговини опет причају да је Свети Сава био некада пастир, па једном његов пас благо уједе залуталу овцу. Сава се наљути и прокле "кера" да више ништа не једе осим оног што отме. Тако је тај пас побегао у планину и постао вук.
Где камен такне штапом...
Верује се да где он дотакне штапом камен, ту се појављује извор са лековитом водом, ο чему сведоче бројни називи лековитих извора са његовим именом, као што је онај код манастира Савинац у таковском крају, или Савинац код Ужичке Пожеге.
Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана.
"Гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није..."
Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.
Година 1995. је сав српски род опоменула великом грмљавином. Уз грмљавину, ишло је и невреме, као недвосмислен знак присуства Божјег и опомене Божје.
Чак су и стари, пагански народи, који нису знали за истинитог Бога, својим врховним боговима (Зевсу, Јупитеру, Индри, Перуну, Тору) давали област муње и грома као по преимућству божанске опомене и божанскога оружја. И тај знак је свако могао да види и чује, само ако је хтео да отвори очи и уши. Грмљавина је на Светог Саву забележена у народној песми о почетку буне против дахија 1804. године:
"Трећу Свеци вргоше прилику,
гром загрме на Светога Саву,
усред зиме, кад му време није,
сину муња на Часне Вериге,
потресе се земља од Истока,
да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше..."
Курир
Погледајте ВИДЕО
Ауторска права Радио Оаза 2026