Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Најлепше и најстарије представе Христовог рођења на живописима српских средњовековних цркава. Манастир Градац по приказу рођења јединствен у нашем зидном сликарству

Међу великим празницима Српске православне цркве Божић заузима посебно место, а то се може читати и са живописа наших средњовековних храмова. Јединствени по лепоти, готово сви ови споменици, на мање или више очуваним фрескама, имају записано и чудо у Витлејему.

- Рођење Христово, представа једног од најзначајнијих и најсвечанијих хришћанских празника - Божића, једна је од сцена циклуса Великих празника обавезног у декоративном програму цркава православног света - објашњава магистар Драгана Павловић, асистент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета у Београду. - Када је реч о нашем средњовековном, монументалном сликарству, најрепрезентативније и уједно најбоље очуване представе Рођења Христовог налазе се у српским споменицима 13. и 14. века, и то у Сопоћанима, Ариљу, Краљевој цркви у Студеници, Дечанима, Цркви Светог Димитрија и Богородици Одигитрији у Пећкој патријаршији.

Композиције Рођења Спаситеља красе зидове и многих других српских храмова, наставља саговорница, али су оне оштећене у већој или мањој мери (Милешева, Градац, Грачаница, Каленић...).

- Представа Рођења Господњег вековима има устаљено и препознатљиво иконографско решење - каже Драгана Павловић. - Литерарна подлога, извори за илустрацију ове сцене јесу јеванђеља по Луки и Матеју и апокрифни списи, а важну улогу у формирању иконографског решења имали су и божићни литургијски обреди, као и позајмице из античке уметности.

Сачуване представе, посматране у целини, уобличене су по традиционалним начелима и, по речима саговорнице, одликује их уобичајена иконографија:

- У Сопоћанима, Ариљу, Краљевој цркви у Студеници, Светом Димитрију у Пећи и Дечанима уз главни, приказани су догађаји који су пратили Христов долазак на свет, попут анђела који славе Бога, поклоњења мудраца, купања малог Христа, сумње Јосифове, пастира са стадом, односно епизоде познате одраније у источнохришћанској уметности.

Краљева црква у Студеници

Ипак, представе рођења Спаситеља показују и неке разлике у појединостима:

- Тако је, рецимо, у Краљевој цркви у Студеници Богородица насликана како љуби малог Христа, прислонивши свој образ уз његов. За разлику од других српских примера, у Ариљу је млади пастир са свиралом представљен у првом плану покрај сцене купања, а замишљени Јосиф насликан у разговору с једним од пастира. Потоњи мотив укључен је у композицију по први пут управо у Ариљу, задужбини краља Драгутина. Ова, као и сцена купања малог Спаситеља са једном бабицом која придржава малог Христа док друга сипа воду из бокала у купељницу, или проверава топлоту воде у суду за купање, богатиле су призор рођења сликовитим детаљима и елементима жанра.

Према мишљењу Павловићеве, важно је напоменути да је веома развијена композиција рођења приказана у Благовештенској цркви манастира Градац, задужбини српске краљице Јелене. Нажалост, само је делимично очувана.

- Увођењем бројних епизода које су претходиле или следиле главном догађају, попут Доласка, Поклоњења и Одласка мудраца, Сна Јосифовог, Иродовог саветовања са првосвештеницима, Отпуштања мудраца и Покоља витлејемске деце, сцена Рођења Христовог у Градцу је, у ствари, претворена у циклус Христовог детињства. Градачка композиција представља заправо развијено решење старијег примера из Богородичине цркве у Студеници, будући да се неке епизоде градачког Рођења срећу на представи Рођења Христовог у Немањином маузолеју, данас само делимично сачуваној на слоју живописа из 14. века који, вероватно, понавља првобитно решење. У Градцу је тако створена не само сложена и занимљива наративна композиција, већ и јединствена представа Рођења Спаситеља у целокупном српском средњовековном зидном сликарству, па и шире - закључује Драгана Павловић.

Црква Светог Димитрија у Пећкој патријаршији

ПРИЗОРИ ИЗ ПЕЋИНЕ

Већина фресака на којима је представљено Рођење Христово, има сличности у композицији, објашњава Драгана Павловић:

- У средишту композиције, унутар витлејемске пећине, приказује се Богородица како лежи или седи на постељи, покрај ње је Христос увијен у пелене у јаслама, а изнад њега во и магарац. Око њих, изван пећине распоређују се остали учесници: анђели који славе рођење Спаситеља, источњачки мудраци са даровима у рукама, Јосиф, пастири са стадом, бабице које купају новорођенче, а читав догађај се неретко одвија у стеновитом пејзажу.

Миљана Краљ, В. Новости

На слици: Црква Христа Пантократора у Дечанима