Патријарх Иринеј упитао је данас зашто се унутар Србије цртају границе, ако се Европа уједињује тако што се бришу границе међу државама.

- Кад ово говорим не бавим се политиком, већ као првојерарх СПЦ промишљам даље последице живљења распарчане Србије у "уједињеној" Европи. Ово је превише озбиљно питање да би се њиме бавили само политичари са ограниченим роком трајања - рекао је патријарх Иринеј за "Вечерње новости".

Он је мишљења да "косовска рана", вишедеценијска национална траума и деликтано европско питање, треба да се ријеши широким међународним дијалогом.

- Потребно је да се у све ово укључе и верске вође и интелектуална елита свих народа и држава. Уместо надгласавања потребно је разговарати о свим споровима и у другим европским државама као Шпаније и Велике Британије - навео је патријарх.

Он је додао да је добро што Ватикан држи чврст став у вези са непризнавањем једностраног проглашења независности КиМ и да би то требало да буде добар путоказ другима.

- Дакле, не затварање и изолација, већ сарадња и разумевање уз уважавање других и њихових ставова без наметања готових рјешења и једностраних одлука - рекао је патријарх Иринеј.

Упитан да ли прети опасност да Србију приме у ЕУ без Косова и Метохије, патријарх је навео да је приближавање народа у циљу превазилажења сукоба добро и нешто што треба подржати, али да глобализација која елиминише различитости тако што насиље великих над малима постаје правило представља својеврсно поробљавање.

На питање да ли ће Србија моћи да задржи европски пут и дубоко пријатељство са Русијом, патријарх је навео да је неискрена понуда када се неко условљава да у име новог пријатељства прекине сва ранија.

Патријарх је навео и да би волео да је разговор СПЦ и Римокатоличке цркве о историјској улози контраверзног кардинала Степинца већ почео, да је спорно проглашење Степинца за светитеља питање за Ватикан и да очекује више промишљања у будућности на ту тему са њихове стране.