Трпеза се спуштала на под јер се сматрало да ће тако бити најближа душама покојника. Зато је вечера протицала у миру и тишини, а ако је ко и био завађен, Бадњег дана се морао обавезно измирити. 

Неки обичаји су се у међувремену прилагодили времену и месту у којем живимо, па се данас не практикује вечера на поду, већ са стола испод којег је прострта слама.

Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мења. Од јела, на столу, поред хлеба и соли, треба да се нађе и риба пржена на уљу, пресан кисео купус преливен уљем, резанци с орасима, туршија, мед, вино и пасуљ (обично пребранац). 

Сваки део ове празничне посне трпезе има своју симболику. Бадњачка погача симболише самог Господа Исуса Христа ("Ја сам хлеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хлеба живеће ва вијек; и хлеб који ћу ја дати за живот свијета" - Јован 6,51). 

Риба, као и хлеб, симболише Господа Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТХИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа. 

Со симболише силу Божанску, која чува дело Божје, као што со чува хлеб и рибу од плесни и трулежи. 

Вино представља крв Спаситељеву којом је Он на Голготи дао откуп Богу за грехе људске, док мед симболише сладост вечног живота. 

Поред тога, на сто се поставља божићна свећа и сито или тепсија у коју домаћица ставља четири велике румене јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и орахе. Све то симболично представља жељу за берићетом и добрим животом у кући. 

кувар.крстарица