Вечерас највећи део човечанства дочекује Нову годину. Прослављање Нове године, према античким писцима, потиче од светковине рођења Сунца, а гашење и паљење светла у поноћ подсећа на обичај старих Египћана да у пола ноћи најаве долазак светлости. Стари Персијанци Нову годину су прослављали дарујући једни другима јаја, а Римљани скупоцене поклоне. Као почетак Нове године, 1. јануар почео је да се прославља у време владавине римског државника Јулија Цезара, а касније су то прихватили и хришћани. Неки народи, нарочито у Азији и Африци, Нову годину не дочекују на дан прихваћен у највећем делу света. Дочек Нове године у садашњем смислу код нас раније није постојао. Младићи обучени у народну ношњу обилазили су куће и песмом честитали укућанима Нову годину. 

Нова година је данас прво стигла на азијску страну Беринговог мореуза, који одваја Азију од Америке, јер је тамо време 12 часова испред гриничког времена. На Аљасци, међутим, која такође излази на Берингов мореуз, часовници заостају 12 часова за гриничким временом. Тако људи с две стране мореуза, дугачког само 86 километара, имају различите дане у седмици. Да би због тога биле избегнуте разне грешке у пракси, међународним договором успостављена је такозвана линија промене датума. Она се приближно поклапа с основним меридијаном. Линија пролази између Азије и Америке дуж Беринговог мореуза и протеже се ка југу, пресецајући Тихи океан. 

45. п.н.e. Ступиo je нa снaгу нoви, Jулиjaнски кaлeндaр, кojим je Гaj Jулиje Цeзaр, прeмa сaвeтимa грчкoг aстрoнoмa из Aлeксaндриje Сoсигeнa, рeфoрмисao рaчунaњe врeмeнa тaкo штo je зa пoчeтaк гoдинe oдрeдиo 1. jaнуaр умeстo 1. мaртa. Пaпa Гргур XIII je рeфoрмисao тaj кaлeндaр 1582, штo je нajвeћи брoj зeмaљa прихвaтиo, дoк су Jулиjaнски зaдржaлe српскa, рускa и joш нeкe прaвoслaвнe црквe.