Због подизања нивоа океана, раста температуре воде и повећања њене киселости угрожен опстанак људи на острвима централног Пацифика
Становници мале државе Кирибати у Тихом океану већ осећају последице климатских промена на сопственој кожи, и то буквално. Невелика заједница од око 105.000 људи настањених на 33 корална острва између Хаваја и Аустралије увелико плаћа цену подизања нивоа океана, загревања воде и повећања њене киселости. Куће и имања ових људи полако нестају под водом, због чега су принуђени да се селе и, као још непризната категорија климатских избеглица, траже азил на Новом Зеланду и у Аустралији.
Последице глобалног загревања угрожавају опстанак становника и у државама Тувалу и Науру. Заједничко истраживање Уједињених нација и Европске уније показује да је више од 70 одсто домаћинстава на Кирибатима и Тувалуу и трећина у Науруу спремно да се исели уколико се последице климатских промена погоршају. Током претходне деценије у овим државама већ је било миграција због климе, па је испитивање забележило да је 10 одсто становништва Науруа и 15 одсто житеља Тувалуа већ напустило места у којима су раније живели, што је случај и са 1,5 одсто житеља Кирибата.
Међутим, већина њих нема довољно новца да оде било где, јер је незапосленост велика, а просечна месечна нето зарада свега 12 долара по становнику. Око 10.000 људи из ове три земље покушало је у претходној деценији да потражи боље место за живот, али им то није пошло за руком због недостатка финансијских средстава.
Није лако ни онима који су сакупили новац, попут једне породице са Кирибата која се преселила на Нови Зеланд, одакле сада желе да их протерају, јер је суд те земље, као и аустралијски, одбио захтев за азил острвљана који су као разлог пресељења навели климу, односно пораст нивоа мора. Судови тврде да не могу да их подведу под одредбе важеће конвенције УН о избеглицама, будући да тај документ не признаје категорију климатских избеглица.
Власти Кирибата, спроводећи стратегију „Миграције са достојанством”, прошле године су купиле земљу на острву Фиџи која би им послужила за производњу хране и евентуално као дом за будуће избеглице, уколико ниво воде буде још растао, како се очекује.
Житељи ове три мале државе нису, нажалост, једини чијем опстанку прете тешке последице глобалног загревања. Тренутно су угрожени и приобални делови Бангладеша, као и Маршалова острва, чијих се 10.000 становника, од укупно 70.000, већ иселило у САД, у државу Арканзас.
УН предлаже да се климатски споразум потпише на Дан планете Земље 22. априла
Њујорк – Бан Ки Мун, генерални секретар Уједињених нација (УН), позвао је светске лидере да споразум о клими, постигнут у Паризу, потпишу у седишту светске организације на Дан планете Земље, 22. априла наредне године.
Бан је новинарима рекао да жели да лидери скоро 200 земаља које су одобриле споразум у суботу у Паризу дођу у седиште УН у Њујорк и потпишу „тај први универзални споразум о климатским променама”.
Он је рекао да УН организују „радни самит” 5. и 6. маја за владе, компаније и цивилно друштво за спровођење споразума.
„Париски споразум шаље јасан сигнал да је трансформација глобалне привреде ка ниској емисији, раст који не штети клими неизбежан, користан и већ на путу”, оценио је Бан.
Бета
Анкица Маринковић, Политика
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026