Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Поред психолошких последица, изолација људи неповољно утиче на њихов имунолошки систем и изазива кардиоваскуларна обољења

У самоћи нема ничег доброг нити позитивног, не испашта само психа већ и читав организам, тврде амерички научници. Од раније су познати погубни ефекти изолације на морал људи који су принуђени да живе одсечени од света, као и кобне психолошке последице које такво стање може да изазове. Најновија студија, објављена у америчком часопису „Анали националне академије наука”, открива да самоћа може да доведе наше тело у смртну опасност.

Истраживачи са Универзитета у Чикагу установили су да самоћа може да изазове имуну дефицијенцију, као и бројне озбиљне поремећаје.

Да би разумели последице изолације на људски организам, научници су подвргли групу мушкараца и жена старијих од 50 година низу тестова. Међу учесницима експеримента било је оних који су се осећали „веома усамљено”, док су други себе сматрали окруженим пријатељима и ближњима. Као што то обично бива, мистерија је решена на пољу генетике: истраживачи су код особа које пате од изолованости уочили да су поједини гени (везани за имунолошки систем) знатно активнији.

Ова претерана активност неповољно утиче на функционисање имунолошког система, чиме се поспешују инфламаторни процеси, који, пак, могу да проузрокују разне, пре свега кардиоваскуларне патологије.

Научници су такође приметили да особе које се у почетку нису осећале усамљенима касније то постајале уколико би се код њих активирала та генетска аномалија. Из тога су стручњаци закључили да лош рад имунолошког система може да доведе до повлачења у себе.

Укратко, не само да самоћа штети здрављу, већ и обрнуто: дисфункција имунолошког система може да утиче на нашу способност комуницирања са другима. Истраживачи стога упозоравају да самоћу не треба олако схватати и да би особе које се осећају усамљенима морале да се више активирају или да потраже помоћ стручњака.

Једно друго америчко истраживање открило је да снежна сезона неповољно утиче на припаднице лепшег пола. Истраживачи са Универзитета Индијане навели су да зима код жена изазива нагле промене расположења и извесну дозу агресивности. Разлог томе је хормонални механизам који се код жена активира под дејством тмурних зимских дана.

Поред тога што ће је многе жене доживети као мизогену, студија се одликује и тиме што је спроведена, не над женама, већ над женкама хрчка. Код животиња које су држане у тами примећен је раст мелатонина, хормона сна, који утиче на рад надбубрежних жлезда, услед чега долази до ослобађања сексуалног стероида познатог по изазивању агресивности.

Ауторка студије Ники Рендон навела је да је истраживање помогло научницима „да боље схвате хормоне и друштвена понашања на пољу на ком тренутно доминира расправа о тестостерону као регулатору агресивности код мушкараца”.

Танјуг