На данашњи дан прошле године преминуо је великан српског глумишта Никола Симић.

Симић је рођен 18. маја 1934. и већ у гимназији се придружио драмској секцији. Његова прва љубав било је сликање, али је стицајем необичних околности одустао од средње уметничке школе и посветио се глуми, у коју га је увео његов старији брат Славко. 

Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и прву улогу у представи "Оклопни воз" Мирослава Беловића имао већ као студент (1957.) у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1959. 

На сцени ЈДП играо је бројне ликове из комичног и драмског репертоара: Гувернер и Трговац (“Кандид или Оптимизам”); Лакеј Иван (“Псећи валцер”); Поцо (“Чекајући Годоа”); Аркадије Аркадијевич (“Пуњене тиквице”); Амори де Шател Таро (“Велика ауто трка”); Бопчински (“Ревизор”); Вића и Јеротије (“Сумњиво лице” из 1969. и 1990); Помет (“Дундо Мароје”); Пуковник, Људмила Брандахлистова, Иследник (“Весели дани или Тарелкинова смрт”); Гробар (“Хамлет”); Витвуд (“Такав је свет”); Сава Савић (“Протекција”); Мита (“Зунзара”); Никола (“Рат и мир у кафани Снефл”); Човек који се највише боји (“Откриће”); Господин Симић (“Скакавци”). 

У најдуговечнијој представи у репертоарским позориштима „Буба у уху“ Жоржа Фејдоа, Никола Симић је тумачио улоге Виктор-Емануела Шандебиза и Поша.