Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 2. фебруара 1908. године, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског, укључујући "Рат и мир" Лава Толстоја. Описивао је живот србског села притиснутог бирократијом и зеленашима.
Пропадање сеоских породица услед презадужености, бездушност богаташа, незајажљивост зеленаша, корумпираност власти — све су то појаве које износи Глишић у својим припо-веткама. Па опет код њега нема клонућа духом, нема безнађа Читаво његово дело одише ведрином, бодрошћу, несаломивошћу. Потекао из краја где људи воле да се наругају и насмеју један другоме, где је подсмех права посластица, Глишић је тај рустикални, фолклорни дух подсмевања, ругања, подвале унео у своја дела.

У својим приповеткама и комедијама Глишић је настојао да што верније прикаже стварност тадашњег нашег села. „Старао сам се да у њима опишем наш живот сеоски, колико сам умео и био кадар", каже он у предговору првој збирци својих приповедака (1879), а у предговору комедији Подвала каже да му је циљ да што верније прикаже типове нашег друштвеног живота: „Трудио сам се да изнесем што верније оцртане типове каквих и данас има по нашим паланкама". Приказивање типичних личности јесте, као што смо видели, једна од основних одлика реализма као правца.
Међу идиличним приповеткама најлепша је и најпознатија Прва бразда. То је химна селу, сеоском човеку и сељачком раду, иуна ведрине и оптимизма, прожета најчистијим и најплеменитијим људским осећањима. Удовица Миона, којој је муж погинуо у рату, мучи се сама да изведе децу на пут. Највећу радост доживела je у тренутку када joj je наjстариjи син порастао толико да може узорати прву бразду.
ПРИПОВЕТКЕ МИЛОВАНА ГЛИШИЋА