Његош се сматра једним од највећих српских песника, поштован је као песник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дело српске
Владика Петар Други Петровић Његош упокојио се на данашњи дан 1851 године. Био је епски песник, аутор драмско-епског дела "Горски вијенац". Као државник поставио темеље модерне државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе.
За живота је био познат као владика Раде Томов. Његош је ударио темеље модерне државе успостављањем органа власти: Сената, Гвардије и Перјаника и увођењем плаћања пореза. Објединио је световну и верску власт протеривањем гувернадура Радоњића из земље, чиме је укинута традиционална подела власти између гувернера који се ослањао на Запад и епископа који се ослањао на Русију.
Његош се сматра једним од највећих српских песника, поштован је као песник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дело српске и јужнословенске књижевности.
Друга његова важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.
Његош је сахрањен у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премештени у Цетињски манастир, а онда у обновљену капелу 1925. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замењена Мештровићевим маузолејом.
Овако је зборио велики Његош:
* Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
* Страх животу каља образ често.
* Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
* Очи зборе што им вели срце.
* Тешко земљи куда прође војска.
* Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
* Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
* Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
* Самообмана је убитачна и за људе и за народе.
* Што људи хоће, то и време трпи.
* Будале су с очима слепекоје виде, а залуду виде.
* Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веље појача.
* Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
* Без муке се песма не испоја,
без муке се сабља не сакова!
* Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
* Вјечна зубља вјечне помрчиненит
догори нити свјетлост губи.
Курир
Ауторска права Радио Оаза 2026