Студенти који су дипломе стекли у иностранству од данас ће на једној адреси, у Министарству просвете, моћи брже и јефтиније да дођу до признате дипломе.
Нострификација диплома трајала је понекад више година и коштала је 1000 евра. Убудуће неће бити дужа од 90 дана, а коштаће три и по хиљаде динара.
Први студенти већ су закуцали на врата Еник Нарик центра и предали документа. Очекују да ће новоотворени центар за признавање диплома при министарству просвете олакшати процедуру, која је до сада била дуга, скупа и неизвесна. Више неће бити тако, обећава министар просвете.
"Процедура це бити битно краћа, максимално траје 90 дана, и цена је фиксна, не зависи од појединачних факултета и од студијских група ко је завршио коју школу", каже министар Срђан Вербић.
"Плаћа се само републичка такса која је 3.500 динара, а само признавање које ће бити аутоматизовано већ ћете видети. Студенти који подносе докумантацију онлине попуњаваће упитник, имати термин заказан, термини су на по пола сата и предаваће своју докумантацију", наводи Зорана Лужанин, државна секретарка Министарства просвете.
Искуства оних који су дипломирали, магистрирали или докторирали у иностранству углавном су слична.
Илија Калајџић медицински факултет завршио је у Београду, специјализацију из офталмологије у Москви. После повратка дошло је ту до проблема у признавнају. Ти проблеми су трајали три године. Не могу да легализујем свој рад док ми се не изда потврда о признању", прича Калајџић.
"Основне студије информатике сам завршио у Србији, а после тога сам отпочео нове студије грађевине и архитектруе у Италији и Шпанији где сам и магистрирао. Тренитно сам запослен, али захваљујући допломи првог факултета тј информатике", наводи Драган Златковић, члан организације српских студената у иностранству.
Међу ветеранима борбе за нострификацију диплома је и Јована Ружичић, која је у Америци завршила два факултета, а овде ради са дипломом средње школе. У Србији је окупила групу Репатс, високообразованих повратника.
"Мислим да је ово важан корак и корак у правом правцу, а то је да се са нашом интелектуалном дијаспором боље повежемо и да им кажемо да су врата Србије отоврена за њих", каже Јована Ружичић.
Признавање диплома ради наставка школовања у Србији остаће у надлежности високошколских установа. А на питање да ли ће Центар признавати косовске дипломе, министар одговара да је потребна међународна институција која ће потврдити кредибилитет програма косовских факултета.
Б92
Ауторска права Радио Оаза 2026