Изнервиран зујањем авиона који су немилице бомбардовали град, Љутовац је, како је записано, нанишанио и опалио само једном, али у правом моменту. Његов распрскавајући картеч погодио је мету. Немачки „ферман“ је прво задрхтао на небу, а онда је почео да испушта густ дим. Стропоштао се после неколико тренутака, павши у сам центар вароши, у Улицу престолонаследника Петра, поред куће угледног Крагујевчанина Обрена Јанковића.

Пошто му је честитао на подвигу, командант противавионске батерије даровао је спретном Љутовцу коња, на ком је он дојахао до града. Када је угледао срушени авион који се још пушио, српски тобџија је прво одао почаст погинулим члановима посаде, немачком пилоту, капетану Фон Шиферу, и војнику, официрском приправнику Отону Кришу. Тек онда се, стоји у записаним сведочењима, окренуо окупљеном народу који је славио свог новог хероја.

Због тог подвига, Љутовац је одликован Карађорђевом звездом са мачевима, а на Солунском фронту унапређен је у наредника. После рата, овај српски тобџија се вратио у свој родни крај и у Трстенику отворио трговинску радњу мешовите робе. Како није имао потомака, њега су, за свог претка, присвојили они српски ракеташи који су 27. марта 1999, током НАТО бомбардовања, изнад Буђановаца оборили „невидљиви“ амерички авион Ф-117А.

Синоћ је у Крагујевцу, у Књажевско-српском театру, у организацији 250. ракетне бригаде Војске Србије за противваздухопловна дејства, одржана Свечана академија поводом значајног јубилеја – једног века од великог подвига Радоја Раке Љутовца, српског тобџије који је, прецизним оком и сигурном руком, оборио први непријатељски авион у Првом светском рату.

Бране Карталовић, Политика