Украсна пењачица ладолеж (Convolvulus sepium), дуга и до пет метара, није само декор баште, ограде и зидова. Њена лековита својства прво су открили Арапи, а у те сврхе се користе сви делови биљке, посебно подземни. Ефикасно чисти жучну кесу, помаже код болести материце, јетре, бешике, слезине, желуца, артериосклерозе, зубобоље, реуме... Смањује надимање, показала се и делотворна код рана које тешко зацељују, посебно тврдокорних чирева. Народни лекари је препоручују за циркулацију, а самим тим и лакше зарастање рана.

Ладолеж је ефикасан и за жуљеве настале од дугог ходања. Довољно је цветове изгњечити, а соком који се добије мазати жуљ кад пукне и убрзо затим жуљеви ће да нестану, а кожа ће да се обнови. Листови биљке могу да се користе као додатак исхрани, у мешаним салатама. Осим тога, ладолеж храни и земљу на којој је посађен.

Веома је прилагодљив и расте на свим меридијанима. Цвета од јуна до септембра у разним бојама, потребно му је пуно сунца, само у јутарњим сатима. На природним стаништима бира влажна места, може да се нађе у близини потока, бара, река. Бели, дивљи ладолеж има посебну вредност у традиционалној медицини. У народу га зову и хладолеж, слатковина, шаторче, кошуљарка. За лековите сврхе бере се биљка са кореном, све док цвета. Стабљике се секу на делове дуге 20 цм, везују у снопиће и суше заједно са листовима и цветовима у хладу.