У стравичном злочину у Гораждевцу, када је из пушкомитраљеза пуцано на децу, убијени су Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), док су, осим Букумирића, тешко рањени и Ђорде Угреновић (20), Драгана Србљак (13) и Марко Богићевић (12).

Тог 13. августа 2003. године, на реци Бистрици било је више од 80 људи, када је из жбуна, који је од Букумирића био удаљен свега десетак метара, на децу отворена ватра. 

"Тада сам погођен. Задобио сам седам прострелних рана. У помоћ ми је притекао комшија, који ме је превезао до амбуланте у Гораждевцу, где ми је ублажено крварење", објаснио је Букумирић. Приликом транспорта у пећку болницу, како каже Букумирић, на аутомобил у којем се налазио, насрнули су Албанци и почели да га ударају и разбијају стакло.

"Наишле су две патроле Кфор и одвојиле Албанце од аутомобила. Одмах затим сам пребачен у болницу у Пећи", препричава Букумурић. Он сматра да је преживео, захваљујући упорности српских лекара, посебно докторке Милене Цветковић, која је три сата убеђивала припаднике Кфор да га пребаце у северни део Косовске Митровице.

Букумурић је претходно најпре пребачен у француску болницу у јужном, албанском делу Митровице, а затим и у северни део града на Ибру. Пошто хеликоптер Ауто мото Савеза Југославије није добио дозволу да прелети административну линију, Букумирић је аутомобилом превезен у Рашку, а одатле хеликоптером на

Војномедицинску академију у Београду. Исте вечери није, међутим, могао да буде оперисан, јер су лекари установили да је у себи имао само литар и 400 грама

крви. Оперисан је наредног јутра, после чега је био у коми шест дана. Касније је оперисан још четири пута. Сада живи у Београду.

ФоНет