Рођен је 28. јануара 1934. године, лиричар снажног интелектуалног погледа на свет, опседнут драмом постојања и њеним филозофским аспектом, уметник који је себе сматрао унуком надреалиста и настојао да у свом песничком поступку измири симболистичку и надралистичку поетику.
Почео је да пише још као средњошколац у родном Нишу и 1957. године објавио је прву збирку песама "Узалуд је будим", названу по истоименој песми, коју је сам песник сматрао својом песмом над песмама, сумњајући у то да икада може написати лепшу, а био је "пун нескромних снова"...
Успешно је завршио филозофију на Филозофском факултету у Београду. Надахнуто је преводио модерне руске и француске песнике.
Остала дела: збирке песама "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме", "Смрћу против смрти" (с Блажом Шћепановићем).
Изабране песме Бранка Миљковића